Слично као и у већини светских метропола и у Београду је проблем паркирања један од највећих са којима се грађани суочавају. У српској престоници тренутно постоји рекордан број регистрованих аутомобила, а један од главних разлога за овакву ситуацију по питању паркинга је то што су у централним градским зонама попут општине Стари град у време изградње објеката параметри за паркирање били сасвим другачији.
На Старом граду постоје стамбене зграде од по двадесет и више стамбених јединица са по једним или два паркинг места у дворишту. Међутим, ситуација ће се, сасвим извесно, ускоро променити јер је у самом центру у току изградња нових гаража које ће грађанима омогућити да брже и лакше пронађу слободно паркинг место.
Уз све то, након изградње гараже, Београд ће, попут светских метропола, добити први археолошки парк са значајним предметима и остацима римског аквадукта, које су археолози пронашли на локацији у Влајковићевој.
Уређење платоа испред Скупштине
„Колико је пројекат изградње подземне гараже у Влајковићевој улици важан за Стари град најбоље говори податак да ће број нових паркинг места у њој бити једнак укупном броју паркинг места у Косовској, Мајке Јевросиме, Кондиној, Влајковићевој и делу Палмотићеве улице”, наводи председник ГО Стари град Радослав Марјановић.
У гаражи су предвиђени лифт, места резервисана за инвалиде, као и за 40 бицикала и мотоцикала, пуњачи за електрична возила, службене, помоћне и техничке просторије.
Нови кровни врт
„Предвиђено је да улаз у подземну гаражу буде у Влајковићевој, а излаз у Косовској улици, са по две саобраћајне траке. Део концесије за ову гаражу додељен је на 40 година кинеској компанији”, додао је Марјановић.
Председник ГО Стари град навео је и да ће цео плато, односно кров поздемне гараже, бити озелењен као што је то урађено код Старог двора, а да ће изградњом подземне гараже део парка добити форму кровног врта, који ће бити поплочан, озелењен, осветљен и опремљен мобилијаром.
Уклањање отвореног јавног паркинга између парка и Скупштине омогућиће уређење целокупног прилаза Народној скупштини, као једном од најрепрезентативнијих споменика културе од изузетног значаја и једне од најпосећенијих туристичких знаменитости.
Подземна гаража гради се на простору археолошког налазишта „Антички Сингидунум”, односно припада делу југоисточне некрополе „Античког Сингидунума”, која почиње код Трга републике и завршава се код Вуковог споменика. Виши конзерватор и археолог Музеја града Београда Саша Живић каже да су током археолошких ископавања из „сваког хоризонта налазишта”, из свих археолошких слојева из различитих периода, од зграда из 20. века, страдалих у бомбардовању 1944. године, преко аустријског, турског, до античког периода, пронашли значајне и вредне археолошке предмете.
Шта је све нађено приликом ископавања?
Понађени су новчићи из различитих периода, делови накита од злата или са полудрагим камењем, ретке стаклене игле, порцеланске и керамичке посуде из појединих слојева, 16 гробница – од којих су две у виду зиданих сводних гробница од опеке, две са укопаном конструкцијом од опека, четири саркофага, као и добро очувани остаци римског вијадукта из античког периода. Сав археолошки материјал се обрађује, конзервира, рестаурира и смешта у збирке. Музеја града Београда, а у циљу заштите археолошког наслеђа, општина Стари град је организовала трибине посвећене очувању и његовој заштити, као и стручно вођене обиласке локације током археолошких ископавања у Влајковићевој, што је наишло на одобравање стручне јавности и грађана. Приликом градње, дошло је и до измештања римског водовода, његови делови резали су се специјалним алатима, док се сваки сегмент канала, од по једног дужног метра паковао у наменске сандуке, да не дође до механичих оштећења. Након изградње гараже, аквадукт ће се вратити на ову локацију, и биће изложен заинтересованима, како стручној јавности тако и грађанима и туристима.
„Ово је један леп пример заштите наше баштине, односно археолошког наслеђа, за будуће генерације, који су подржали Град Београд и Општина Стари град, са којом имамо изузетну сарадњу и сву помоћ”, закључује Саша Живић, виши конзерватор и археолог из Музеја града Београда.
Према речима председника општине, да археолошки остаци не треба да буду препрека модерном развоју града, сведоче примери из светских метропола, посебно Рима или Атине, који доказују да пројектна решења изградње подземних гаража, метро станица или подземних пролаза дају велику могућност за заштиту културно-историјског наслеђа и излагање јавности, док се у исто време добија и функционални простор за решавање саобраћајних проблема. Наиме, након изградње подземне гараже, непокретна културна добра биће враћена и презентована јавности на овој локацији у својеврсном археолошком парку. Уједно, то ће бити први пут да на простору који је некада припадао југоисточној некрополи „Античког Сингидунума”, буду изложени остаци римског аквадукта, на начин на који су већ презентовани у светским метрополама.
Стари град добија и гаражу „25. Мај”
У питању је пројекат двоетажне гараже у обухвату новог Линијског парка, испод постојећег паркинга чиме ће се омогућити место за скоро 500 возила. Предметна локација тачно се налази у централној зони града, на десној обали Дунава, на простору између Улице Тадеуша Кошћушка и Дунавске улице. Границом урбанистичког пројекта обухваћен је простор између објекта спортско-рекреативног центра „Милан Гале Мушкатировић“, тениског центра и улице Тадеуша Кошћушка до јавне зелене површине планиране потцелине Линијског парка. Идејним решењем предвиђено је уклањање постојећег паркинга и изградња двоетажне подземне гараже са идејом да се изврши повезивање партера са парковском површином Линијског парка.
Пројектовано 491 паркинг место
Капацитет гараже износи 491 паркинг место, од чега је за потребе паркирања особа са инвалидитетом планирано 25 паркинг места (5%). На нивоу приземља у зони улаза и излаза, планирани су и простори у функцији наплате, контроле и обезбеђења. Према корисној површини, гаража „25.мај” спада у велике гараже (више од 1.500 м²), заузимајући укупну површину од 15.276 квадратних метара.