ОБЕЛЕЖЕНА 119. ГОДИШЊИЦА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА

Музеј града Београда обележио је у Конаку кнегиње Љубице Дан музеја и 119 година од свог оснивања, а директорка Музеја Јелена Медаковић уручила је захвалнице појединцима и институцијама за допринос култури, а међу њима и Градској општини Стари град.
Директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић истакла је да је институција на чијем је челу ове године отворила два нова објекта, а да се у наредном периоду очекује да Музеј града Београда добије простор за сталну поставку која ће на најбољи начин приказати континуирану историју града Београда дугу осам хиљада година.
“Колектив Музеја здушно ради на томе да светлост дана угледа хронолошка и тематска дуго чувана историја Београда. Конак кнегиње Љубице у току године посети преко 60 хиљада посетилаца, а са општином Стари град радимо програме за мајмлађе посетиоце кроз организоване радионице за децу. Музеј града Београда укључен је у веома важан пројекат, а то су археолошка истраживања у склопу изградње подземне гараже у Влајковићевој улици“, навела је Јелена Медаковић.


„Музеј града Београда и Градска општина Стари град у последње две године имају веома интензивну сарадњу, која се огледа у организацији различитих програма за најмлађе Старограђане, где се деца по први пут сусрећу са археолошким истраживањима и креативним радионицама, на којима могу да сазнају много о историји Београда и очувању културне баштине. Са Музејом града Београда започели смо и серијал трибина под називом „Реч стручњака“, где ћемо бројне инвестиционе пројекте који нас очекују у будућности на најбољи начин представити нашим грађанима и показати да је у исто време могуће и развијати град и сачувати културну баштину“, рекао је председник општине Радослав Марјановић.
Музеј града Београда основан је 15. октобра 1903. године и представља најзначајнију градску институцију музејског типа, а поседује више од 130 хиљада различитих антиквитета и предмета, као и више од 28 легата. Награде Музеја града Београда додељују се од 1973. године када је први лауреат био архитекта Александар Дероко.