Градска општина Стари град, свесна значаја свог стратешког положаја, како у оквиру града Београда, тако и на нивоу републике, као и свог разноврсног потенцијала за даљи развој, последњих година убрзано ради на отклањању свих проблемима са којима су се Старограђани претходних деценија суочавали, пружајући им боље место за живот.Општина Стари град улаже све напоре како би створила здраво окружење за све њене грађане водећи рачуна о животној средини кроз озелењавање површина и свој пројекат „Стари град мисли на животну средину”, комуналним проблемима, урбанистичким решењима, улагањем у школе и вртиће, реконструкцију фасада итд.
Стари град мења изглед целе престонице
„Циљ нам је да се системски ефективније и ефекасније решавају комунални проблеми суграђана, убрза реализација реконструкција саобраћајница, паркова и зелених површина, да се одржи и побољша достигнути ниво комуналног реда и чистоће, настави са обновом фасада, уређењем нових паркова, као и да се несметано реализују нови пројекти урбаног уређења Старог града у интересу наших суграђана“, рекао је председник Градске општине Стари град Радослав Марјановић.
У том маниру, Стари град је добио ново рухо и променио свој лични опис, у чему су умногоме допринеле реконструисане целине и увођење нових пешачких зона на овој општини.
По угледу на светске метрополе, жеља челника била је да се центар града коначно врати пешацима и да се претвори у пешачку зону. Након неколико извршених реконструкција, реализованих последњих година, цео град постао је функционалнији и лепши, а најзадовољнији су и овог пута били становници Старог града. После претварања Улице Вука Караџића у пешачку зону, реконструкција Обилићевог венца, односно обновљена пешачка стаза, изменила је центар града. Уместо 50-ак паркинг места која су овде стајала, засађено је чак 48 стабала и постављене су нове клупе, тако да је на целокупном простору настао прави рај за пешаке.
Реализовани стари планови ширења пешачке зоне
Циљ је био да се ужи део града учини доступним за пешаке, као и да се смањи број аутомобила, док је сама реконструкција рађена према старијим плановима ширења пешачке зоне, коју је разрадио сам аутор Кнез Михајлове улице, архитекта Бранислав Јовин.
Након затварања Кнез Михаилове улице за саобраћај моторних возила Обилићев венац наставио је да служи као паркинг за оне који нису могли да пронађу место у гаражи што је одузимало “шмек” овој улици близнакињи популарног “Кнеза”. Тек према урбанистичком плану из 1986. године предвиђено му је враћање функције “пешачке зоне”. Међутим, иако је 1988. године по том плану темељно реконструисана Кнез Михаилова улица, популарни “Обилић” наставио је да буде закрчен аутомобилима и саобраћајем, да би тек пре неколико година остварио своју давну намену и постао пешачка зона какву наши грађани заслужују. Становници престонице сада уживају у обновљеној пешачкој стази на Обилићевом венцу, као и у новој пешачкој зони у Вука Караџића, а урађена је и пешачка зона у улици Краља Петра, где је засађено нових 100 стабала. Ови делови Старог града само су неки од бројних примера како се ова општина развија, а најављено је и да ће у наредном периоду бити нових радова на уређењу централних градских улица.
„Реконструисани су Косанчићев и Обилићев венац, обновљени су бројни паркови и урбани џепови, проширена је пешачка зона, а што је још важније, радови на уређењу Старог града се настављају“, наводи председник Старог града Радослав Марјановић. Сређивање староградских улица значи како суграђанима, тако и гостима Београда, али посебно најмлађим становницима престонице који су добили нов простор за игру. Наиме, на Топличином венцу, реконструисан је Парк војводе Вука, познат још и као Парк Пролеће, Парк код Паласа, Парк код Топличиног венца. Уместо сиве пустиње са грубим бетонским стазама постао је зелена оаза и модеран, уређен парк какав заслужују Београђани, а какав ефекат производи код житеља овог краја најбоље описује надимак који су му дали житељи овог краја – “парк са душом”.
Стари град: Од бетона до зелене оазе
Укупна вредност радова износила је 60 милиона динара, а уређено је око 4.000 квадрата и замењен је комплетан мобилијар у парку. Како Парк није имао садржаје за децу и одрасле, а имао је и мало зеленила, реконструкцијом је све надокнађено. Београд је добио нову пешачку зону и заокружена је целина Топличиног венца. Иначе, тачна година настанка овог парка није позната, али зна се да је постојао и пре Првог светског рата. Колики је његов значај, показује и то што се испод парка налази археолошко благо из урбане зоне римског Сингидунума, које се чува као археолошки резерват.
„Поносни смо на урађено и на оно што ће се радити, односно укључујући све планиране пројекте који ће од Старог града направити боље место за живот, а то је суштина наше политике“, истакао је председник општине Стари град Радослав Марјановић.
Након реконтрукције, од Обилићевог венца преко овог паркића па до Косанчићевог венца, створена је једна дивна целина и неупоредиво већи простор за шетњу, одмор и рекреацију свих Београђана.