Старе београдске фасаде, некада украс нашег главног града пошто годинама нису обнављане, неретко су постале ругло али и опасност за пролазнике због оплате која опада са њих. Управо из тих разлога, на Старом граду је последњих година у току систематска обнова најугроженијих и архитектонски највреднијих фасада које су под заштитом државе.
На дугачком списку згарада које су чекале обнову фасада нашле су се, између осталих, оне у Карађорђевој улици, улици краља Петра, на Косанчићевом венцу, у Задарској, Фрушкогорској, Поп Лукиној улици, итд. У Карађорђевој улици која је добила ново рухо завршена је обнова чак девет фасада. Већина је у беж или белој боји а постављено је и декоративно осветљење. Обновљење су и фасаде на Косанчићевом венцу, чиме је овај део центра града добио нови, освежен изглед, а нови изглед добила су и здања у улицама Господар Јовановој, Риге од Фере и Цара Лазара.
Посебно је интересантна одлука да на засторима свих фасада током рестаурације буду постављене слике уметничких дела. У питању су одштампане реплике најпознатијих дела српских уметника попут Паје Јовановића, Саве Шумановића, Милене Павловић Барили, Милана Коњовића, али и других домаћих и страних великана чија су дела изложена у Народном музеју. Након обнове, здања у староградским улицама засијала су добрим старим сјајем, али било је и оних која су се показала лепша него икада пре. Један такав пример је угаони објекат у Риге од Фере бр. 12, настао 1885. године који је у неколико наврата надограђиван. По причању некадашњег власника, Др Стрибера, првобитни објекат био је приземан и са суседним објектом чинио је целину. Првом доградњом 1921. године дозидан је спрат, док је 1929. године дозидана мансарда. Претпоставља се да је зграда подигнута на темељима старог храма, а данас је лепотица којом би се дичила свака светска метропола. Кућа Александра Бибе, београдског трговца, у улици Краља Петра бр. 77 у Београду, подигнута је почетком XX века као спратна породична кућа са раскошно третираном уличном фасадом. Снажна хоризонтална подела, наглашени кровни венац са атиком, као и концентрација пластике око прозорских отвора говоре о академском стилу који је након реконструкције дошао до пуног изражаја. Кућа Михајла Ђурића на углу улица Краља Петра и Господар Јевремове у Београду изграђена је око 1910. године по пројекту архитекте Јована Новаковића. Објекат има приземље, један спрат и угаоно кубе, чији карактеристични кров подржавају полукружни лукови изнад архитравно завршених прозора. Угао је заобљен и истакнут балконима по кривини на првом спрату и испред кубета. Орнаментика је нарочито богато примењена на полукружним пољима изнад свих прозорских отвора и никога не оставља равнодушним.
Кућа у Улици краља Петра 67 у Београду саграђена је крајем XIX veka. Фасада куће, као и њено целокупно обликовање су рађени у академском маниру, карактарестичном за овај тип грађанских кућа са краја 19. века. Невелико фасадно платно је подеоним венцем рашчлањено на зону приземља и спрата. Бочно постављен стамбени улаз у објекат акцентован је стилизованим натпрозорником и тимпаноном, који се као декоративни мотив појављује и над три витка дрвена прозора прве етаже. Средишњим делом фасаде доминира балкон са оградом од кованог гвожђа. Суседна кућа у Краља Петра са бројем 65 саграђена је крајем XIX века, својим целокупним обликовањем, као типичан је пример схватања грађанске архитектуре тог периода. Академски обликовано фасадно платно наглашава вертикална подела у виду урамљених поља, у која су у зони приземља смештени локали, односно прозори првог спрата. Хоризонтално извучене фугне на слободним површинама између поља доприносе општој ликовности целокупног изгледа објекта. Поред геометризоване пластике,распоређене у одређеном фасадном ритму, карактеристичне дрвене прозоре акцентују тимпанони. Бочно постављен улаз у објекат, са оригиналним дрвеним двокрилним вратима, води ка дворишту из ког се улази у станове, а свако ко данас прође поред ове зграде, неће одолети да застане и боље је осмотри.
Двоспратни колективно-стамбени објекат, у Краља Петра бр. 60, са пословном функцијом у приземљу, подигнут је 1907. године за Косту Милојковића, фабриканта. Реализован је у духу архитектуре академизма, са елементима сецесијске фасадне пластике. Улична фасада је конципирана кроз стандардни академски принцип троделне, хоризонталне поделе. Зона приземља је обрађена у симулацији рустике, са централно позиционираним широким отвором излога. Просторни акценат уличне фасаде представља централни еркер, изведен у зони првог, другог и мансардног спрата.
Колективно-стамбена двоспратница, Краља Петра бр. 55, са наглашеним мезанином и локалом у приземљу, подигнута 1924. године према пројекту Михаила Белића, обликована на оригиналан начин према постулатима академизма, а данас је лепша него икад пре. Стамбени објекат у Краља Петра бр. 51, са локалима у приземљу, изграђен је 1922. године за браћу Ђорђевић, према пројекту архитекте Матије Бека. У зони приземља, излози локала фланкирају увучен улаз у портал. Централни мотив уличне фасаде је овални двоспратни еркер, завршен балконома трећем спрату. Прозорски оквири су троделни, а они на трећем спрату су сегментно лучно завршени. У нивоу мансарде, троугласта атика завршава средишњи вертикални сегмент фасаде, док су непримерене дрвене кровне баџе замениле провбитне мање залучене кровне прозоре. Објекат има архитектонско-урбанистичку вредност као један од примера разноврсности стила и утицаја страних архитеката у архитектури Београда између два светска рата.
Стамбена зграда у Господар Јованова бр. 52 саграђена је 1927. године као двоспратна, а потом је 1928. дограђен трећи спрат. Објекат има наглашени ризалит који се протеже дуж првог и другог спрата, над којим је формиран једини балкон. Фасадна пластика је сведена, али приметна у међупрозорским пољима који су реконструисани у аутентичном стилу.
Троспратна угаона зграда, у Господар Јовановој улици бр. 42а саграђена је 1925. године, према пројекту архитекте Ивана Белића, са стилски обрађеним улазним порталом који је надвишен зиданом надстрешницом на стилски обликованим конзолама и делује импозантно.
Објекат у Господар Јовановој бр. 27 је саграђен 1931. године за тадашњег власника Илију Хаџи Галића. Пројектовао га је Мирко Брадиловић као троспратну, рентеријерску зграду. По плану архитекте Ђуре Борошића, 1933. године у истом маниру је и надзидан за етажу. Конципиран је као маркантна угаона грађевина у стилу модернизма, са елементим ар декоа. Зграда у Господар Јованова бр. 9 је саграђена 1934. године по пројекту инж. Јордана Петровића. Првобитно је припадао Лази Јончићу, кожарско-крзнарском индустријалцу из Београда, а конципиран је као вишеспратна рентеријерска зграда. У новије доба, надзидана је за један спрат. Аутор је у третману главне фасаде применио принципе академизма, у чијем се изгледу посебно издваја декорација у виду три маске на волутама– три женске главе постављене на луковима приземних прозора и луку над улазом. У истоименој улици на броју 8 зграда, којој је враћен некадашњи сјај фасаде је изграђена као кућа Винере Русо 1918. године,. Доградња објекта (II, III спрат) урађена је 1922. године, према пројекту архитектонског тима Сумбул и Исаковић. Са становишта службе заштите, објекат представља стандардно остварење академизма и украс је Старог града. Фасада је обновљена и на објекту у Цара Лазара број 11, који је саграђен 1921/22. године за београдског адвоката Давида Алкалаја. Аутор пројекта је био један од најзначајнијих међуратних архитеката, Никола Несторовић. Својим концептом, објекат је вреднован као културно-историјска и архитектонска вредност, а данас је међу најлепшим на општини Стари град.
Такође, три вртића староградске Предшколске установе „Дечји дани” – „Липа” у Солунској 19, „Дунавско обданиште” у Цара Душана 1 и „Дамбо” у Кнез Милетиној – добила су нове фасаде захваљујући сарадњи Општине Стари град и градског Секретаријата за образовање и дечју заштиту.
Поред реконструкција фасада, општина Стари град, у оквиру програма „Стари град мисли на зграде“, расписала је нови Јавни конкурс стамбеним заједницама за доделу средства за бесповратно суфинансирање активности на унапређењу својстава староградских зграда.
„Кроз пројекат Стари град мисли на зграде велики број стамбених заједница добило је до 500.000,00 рсд за сређивање улаза, поставку поштанских сандучића, сређивање кровова. На конкурс се пријавило више од 800 зграда што чини значајну већину у односу на укупан број зграда на територији наше општине” навео је председник општине Стари град Радослав Марјановић.
Општина се, према речима Марјановића, припрема да ускоро ревитализује и фасаде на углу Скадарске и Јевремове улице које су у јако лошем стању, а налазе се под заштитом Завода за заштиту споменика и Града Београда.
Све информације о новом конкурсу „Стари град мисли на зграде“ се могу добити на званичној интернет презентацији градске општине www.starigrad.org.rs, путем електронске поште sgmz@starigrad.bg.ls.gov.rs ili usluznicentar@starigrad.org.rs, као и путем телефона 0800-077-775 општинског Услужног центра, сваког радног дана од 09,00 до 14,00 часова.