Први урбани фото-биореактор у Србији, LIQUID 3, постављен је прошле године Општине Стари град у Македонској улици у Београду, а данас је захваљујући НЛБ Комерцијалној банци постављено и друго на Теразијама, код броја 45. Ово „течно дрво“, како га називају у Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду где је осмишљен, представља ново биотехнолошко решење за пречишћавање ваздуха и смањење емисије угљен-диоксида (CО2) у урбаним подручјима, где су концентрације највеће. Фото-биореактор функционише тако да у акваријуму од шест стотина литара воде имамо алге које везују угљен диоксид и фотосинтезом у директном процесу производе чист кисеоник.
„Пројекат је осмишљен тако да буде и мултифункционалан, пројектован је као клупа, има пуњаче за мобилне телефоне, као и соларну плочу захваљујучи којој клупа има расвету током ноћи” истиче Радослав Марјановић, председник Градске општине Стари град.
Овај пројекат има за циљ да популаризује и рашири примену микроалги у Србији, јер се оне могу користити у пречишћавању отпадних вода, као компост за зелене површине, за производњу биомасе и биогорива, као и за пречишћавање ваздуха од издувних гасова из фабрика. Микроалге које се налазе у LIQUID 3 мењају два дрвета стара десет година или 200 квадрата травњака. Систем је исти јер и дрво и трава врше фотосинтезу и везују угљен-диоксид. Оно што је предност микроалги је што су ефикасније 10 до 50 пута у односу на дрво.
„Циљ нам није да заменимо шуме, него да помоћу овог система попунимо оне урбане џепове где не постоји простор за садњу дрвећа. У неким условима великог загађења дрво не може ни да опстане, док алгама то загађење не смета“, истакао је др Иван Спасојевић, један од аутора пројекта из Института за мултидисциплинарна истраживања.
LIQUID 3 је награђен као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).
„О течном дрвету писали су многобројни инострани медији, а захваљујући друштвеним мрежама преко 10 милиона људи видело је овај српски изум који свакако потврђује значај улагања у иновације” додао је Марјановић.
Градска општина Стари град континуирано ради и улаже у осмишљавање иновативних решења како би ова централна градска општина постала прави пример зелене општине.
„Поносан сам што смо успели да урбане џепове наше општине претворимо у мини зелене оазе, па смо тако у току прошле године поставили 62 староградске баштице, а пројекат који бисмо посебно истакли свакако је зелени кров на ОШ „Дринка Павловић“ који представља добар пример праксе како је могуће озеленити урбане просторе“ подсетио је Марјановић.