Судбоносно „да” парови који се венчавају у Београду све чешће изговарају под водом, у цепелину, зоолошком врту, ватрогасном возилу, поред клупе, у породилиштима…
– Брак се уређује законом само онда када не може другачије. Због тога не дозволите да вам закон уређује брак. Уредите га ви сами, лепше и хуманије него што било који закон то може да предвиди – речи су које матичари све чешће упућују младенцима на местима која пре извесног времена ни у сновима нису била погодна за судбоносно „да”.
Да ће уз свог брачног друга за сва времена бити у добру и у злу Београђани обећавају под водом, у балонима док лете над престоницом, у авиону, на радном месту, у породилишту…
Поткована осамнаестогодишњим искуством у венчавању, Гордана Зорић, матичарка из општине Стари град која пристаје на све захтеве, прича како је, било којим данима, венчавала парове на најчуднијим местима.
– Подржавам оне који са вољеном особом желе да ступе у брак на месту које им много значи. Многи су се на вечну љубав заклињали управо тамо где су се упознали па је било случајева да судбоносно „да” кажу на броду, поред клупе на којој су се први пут пољубили, радном месту или у дискотеци, где су се упознали – прича Гордана радујући се времену које је дошло, а због којег и сама може да мења правила и учини венчање забавнијим.
Дешавало јој се, прича, да намерно каже „ако неко има нешто да изјави, боље да ћути како не би кварио срећу младенаца”, а било је случајева и да младожења из шале каже како ипак неће да се жени.
– Никада нећу заборавити када је истрчала трудна девојка која је рекла да њу младожења треба да жени јер носи његово дете. Десило се и да су гости сакрили или закључали младу. Све се ово дешавало шале ради – присећа се Гордана.
Чин свечаног закључења брака у згради Матичне службе општине Стари град је бесплатан, чак 500 парова од 1 502 венчало се прошле године на разним местима. За ову услугу плаћа се такса од 8.000 динара, осим ако матичар иде код непокретних особа или трудница, док за матичаре у осталим општинама који излазе на терен а не практикују посету необичним местима треба одвојити 5.000 динара.
Све посећенији су опсерваторија на Калемегдану, Ботаничка башта, канцеларије, болнице, породилишта, цепелин, зоолошки врт, најзаступљенији су ресторани, а често и матичар радио-везом сједини парове који се налазе под водом.
– Венчавала сам парове који су судбоносно „да” изговорили после скока падобраном. Било је и оних који су на „луди камен” стали на 1.700 метара висине, у новогодишњој ноћи или тачно у поноћ. Најупечатљивије венчање за мене било је у Плавом возу. Интересантна је и сцена када су младенци рекли „да” стојећи уздигнути изнад земље у великој багерској кашици – прича саговорница и додаје да је остало само још да траже да се церемонија обави на хиподрому.
Статистика је показала да наши младенци највише држе до традиције и да се чудна венчања дешавају углавном када младожењину улогу играју странци који се често појављују необавезно обучени и пре своје свадбе нису ни видели Београд.
– Долазе Нигеријци, Италијани, Грци, Словенци, Швеђани, Јевреји из Јерусалима. Било је случајева да млада на своје презиме дода мужевљево а он поред свог упише и њено. Дешавало се и да Кипране венча наш председник општине јер је то код њих обичај – каже Гордана која је и дошла на идеју да се 1999. године организује прво „колективно” или како га назива, „ратно венчање”.
– Те године се на церемонији венчало 19 парова а било је присутно 350 домаћих и страних новинара. Фотографије су обишле цео свет а о нама се причало као о ненормалним Србима који се венчавају док им бомбе падају на главу – прича саговорница и истиче да јој је занимљиво и венчање на ватрогасној дизалици коме је присуствовао матичар из Палилуле. После венчања, на пут заједничког живота младенци су се отиснули у ватрогасном возилу украшеном белим балонима на којем је био исписан слоган „управо венчани”.
Љ. Перовић
[објављено: 26/01/2009]