У Установи културе Градске општине Стари град „Пароброд”, Капетан Мишина 6а, вечерас , 22. јануара, у 19 часова биће свечано отворена изложба „Никола Несторовић – Портрет једне епохе”.
Ову изложбу о једном од наших највећих архитекта, чији обимни стваралачки рад и данас представља окосницу историјског језгра Београда, приредили су Установа културе „Пароброд” и Завод за заштиту споменика града Београда.
„Деценије на прелому векова – дугог деветнаестог и кратког двадесетог – представљају раздобље културног, научног и политичког успона Србије, оствареног деловањем изузетних појединаца. Високо образована грађанска и интелектуална елита, неуморним деловањем у оквиру сопствених професија и активним суделовањем у јавном животу Београда, допринела је убрзаном културном и друштвеном напретку. Управо током тог периода одиграла се и најупечатљивија трансформација Београда из оријенталне вароши у европски град, првенствено стваралачким деловањем прве генерације архитеката рођених у Србији, школованих на Великој школи, а специјализованих у иностранству, пре свега у Немачкој.
Један од најпродуктивнијих стваралаца те генерације био је архитекта Никола Несторовић (1868, Пожаревац – 1957, Београд). Већи део његовог обимног стваралачког рада, оствареног у Београду, и данас представља окосницу историјског језгра града, што потврђује и број од 12 здања која су утврђена за културна добра.
Пројектантски опус, настајао је у прве три бурне деценије двадесетог века (1899–1927), током којих је српска архитектура прешла пут од конзервативног академизма и романтизма преко сецесије и националног стила до консолидације модернизма. Несторовићево стваралаштво осцилира између академизма и сецесије, уносећи у градитељство Београда средњоевропски дух, пре свега утицаје берлинске архитектуре. Поред тога што су дефинисала урбано ткиво града, дела Николе Несторовића су померала границе стваралаштва у Србији, почевши од зграде Управе фондова – данашњег Народног музеја, Београдске задруге и хотела „Бристол“, Зграде са зеленим плочицама, Гранд пасажа, а касније и Универзитетске библиотеке и зграде Техничког факултета.
Несторовићев приватни живот био је дубоко испреплетен с професионалним, градећи јединствену слику пожељног културног модела“