Празник преноса моштију Светог Александра Невског свечано је прослављен светом архијерејском литургијом у храму посвећеном овом великом руском светитељу на Дорћолу, коју је служио новоизабрани епископ западноевропски Јустин Јеремић заједно са свештенством из више епархија Српске православне цркве. Епископ Јустин је у току литургије рукоположио ђакона Бранислава Јоцића у чин свештеника.
Ове године домаћин славе цркве Александар Невски био је председник Градске општине Стари град Радослав Марјановић, а испред опшине слави су присуствовали и заменик председника општине Александар Тодоровић, чланови Већа општине Бранислав Зец, Недељко Неђа Јовановић, Андреја Кесић и Никола Благојевић, председник Скупштине општине Стари град Душан Петрић, заменица председника Скупштине општине Невена Додић, као секретар Скупштине општине Крсто Благојевић.
Епископ западноевропски Јустин је захвалио окупљеним грађанима у цркви Александар Невски који су се окупили у великом броју и у својој беседи рекао да је Свети Александар Невски живео пре много векова, у другој земљи, говорио другим језиком, али оно што нас спаја и што спаја све људе без обзира на веру, нацију, боју коже, јесте Христос распети и васкрсли, као и његова љубав као темељ и основ, почетак и завршетак. Епископ је у својој беседи рекао да такав пут морају да прођу сви, али са радошћу, са надом, са вером да после крста и страдања, после бура и искушења увек долази радост васкрсења и увек се појављује сунце победе.
“Управо ту и такву веру је живео и сведочио Свети Александар Невски и због тога га је Господ прославио већ овде на земљи кроз његове свете и чудотворне мошти које се и данас налазе у Санкт Петербургу у његовој лаври. Прослављен је на небу као светитељ божији и име његово се прославља на свим странама света и од свих људи који верују, па ево тако и ми у Београду, у цркви која готово век и по стоји и сведочи управо ту тајну крста и васкрсења. Времена, искушења и ветрови који дувају у свету су тешки, претешки. Али нису јачи ни од крста ни од три прста, ни од истине. А наше је да упознамо истину, јер као што је говорио Свети Александар Невски – Бог није у сили него у истини. Њу, пре свега ми морамо да живимо и да је сведочимо, па онда да и од других то тражимо и очекујемо“, поручио је у својој беседи епископ Јустин.
Литургији поводом славе цркве Александра Невског присуствовало је више стотина грађана, верника Српске православне цркве, а после богослужења, у дворишту цркве, уприличена је трпеза љубави.
Историјат храма
Зидање данашњег храма Светог Александра Невског завршено је 1930. године према пројекту прве жене архитекте у Србији Јелисавете Начић, а освећење је 23. новембра исте године обавио патријарх српски Варнава. Освећењу је присуствовао и краљ Александар Карађорђевић.
Најстарије идеје о изградњи цркве на Дорћолу везане су за време пред почетак Српско-турског рата 1876-1878. године. Управо тај рат омогућио је појаву прве цркве у том крају. То је била покретна војничка руска црква коју су 1876. године у Београд донели војници руског добровољачког корпуса. Цркву је чинила гвоздена конструкција, платнени омотач, покривач и дрвени иконостас. Заштитник цркве био је свети Александар Невски, познати руски кнез и војсковођа из 13. века, који је у два наврата одбранио Русију и православље од западноевропских освајача – Швеђана и Немаца. Црква је извесно време била постављена на простору данашњег Студентског трга, а онда је пратила руске војнике на бојиштима по Србији. По завршетку ратних сукоба црква је враћена у Београд и опет променила неколико места.
Истовремено са појавом покретне цркве која је пратила руске војнике приступило се и градњи цркве за православне житеље Дорћола. Простор одређен за градњу налазио се између данашње Душанове, Дубровачке и Скендербегове улице. Црква је завршена и освећена 1877. године, а пошто јој је одлуком београдске општине припао део опреме руске војне капеле, црква је била посвећена светом Александру Невском. Порушена је четрнаест година касније, а за нови храм светог Александра Невског београдска општина је 1892. године купила плац на којем је саграђен данашњи храм.
Иконостас који је првобитно био намењен цркви Светог Ђорђа на Опленцу даровао је краљ Александар Карађорђевић. Поред осталог, краљ Александар је даровао цркви и велику икону светог Александра Невског. Приликом освећења темеља прве цркве Томанија Обреновић је даровала цркви сребрни крст са украсним камењем, а велико руско јеванђеље било је дар Ане Обреновић. Ти дарови су сачувани до данас. Унутрашњи зидови цркве живописани су 1970. и 1973. године. Обнова живописа фреско техником започета је 1998. године.
Иконе су настале у иконописној радионици Бориса Сељанка 1930. године. У северној певници постављен је мермерни олтар – Споменик палим ратницима у ослободилачким ратовима 1876-1878, 1912-1913 и 1914 1918. године, рађен по пројекту Михаила Милојковића 1930. године. У јужној певници, као пандан претходном, налази се мермерни споменик посвећен руском цару Николају Другом и краљу Александру Карађорђевићу. Изнад натписа посвете налазе се иконе светитеља који су били патрони овим владарима – св. Николе и св. Александра Невског.
Краљ Александар Карађорђевић био је као дародавац посебно везан за ову цркву. У њој се чува уље на платну са ликом св. Александра Невског смештено у позлаћени барокни рам из прве половине 19. века, дело великог пољског сликара Јана Матејка, димензија 78 са 146 центиметара, настало око 1890. године. Краљ Александар добио је ову слику на поклон од председника Пољске, маршала Пилсудског, и даровао је цркви св. Александра Невског.