Простор Трга републике је до средине 19. века био ван ужег градског подручја. У средњем веку овде се налазила граница насеља – утврђени шанац. Пут од Цариграда до Београда на Тргу се уливао у чувену Стамбол капију, која се налазила између споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта. Рушењем Стамбол капије 1866. године по налогу Кнеза Михаила, започиње формирање овог простора. План Емилијана Јосимовића за регулацију „вароши у шанцу” из 1867. године и изградња Народног позоришта 1869. условили су формирање трга. У то време био је разрађен детаљни план за просецање нових улица (Кнез Михаилове, Књегиње Љубице, Чика Љубине), проширен је и регулисан Обилићев венац и једна страна Васине улице. Регулација старих и просецање нових улица, имала је велики значај за будући значај локације. Године 1882. на Тргу је постављен споменик кнезу Михаилу, рад Енрика Пација, што је амбијенту дало монументалност и одвојило га од осталих простора. Трг Републике је део целине „Стари Београд” и ужива статус претходне зажтите као културно добро.
Површина простора Трга Републике износи око 4 хектара на којем, осим споменика кнезу Михаилу, постоји још неколико значајник културно историјских споменика: на зеленој површини некадашњег Коларчевог имања налази се споменик Браниславу Нушићу, затим споменик Васи Чарапићу у малом парку испред Дома војске и спомен плоча посвећена покојном премијеру Србије др Зорану Ђинђићу.
Народно позориште
Одлуку о градњи Народног позоришта донео је кнез Михаило Обреновић 1868. године. Градња је започета исте године на Преображење, 19. августа, а прва представа „Посмртна слава кнеза Михаила“, одиграна је 30. октобра исте године. Позориште је тада имало 714 седишта. Верује се да је пројектант позоришне зграде код Стамбол-капије био архитекта Александар Бугарски, мада по сачуваним документима то није сасвим извесно. Народно позориште је реконструисано, обнављано и дограђивано више пута. Последња, темељна реконструкција и доградња изведена је између 1986. и 1989. године.
Прва идеја о сталном позоришту у Београду јавила се 1851.године, када је основан одбор „Љубитељи народне просвете”. Позориште је требало да буде изграђено на Зеленом венцу. Међутим, због несигурног подводног земљишта, започета изградња је, после два покушаја морала бити обустављена. На терену су остали само темељи и делови зидова са којих су скидане цигле за зграду позоришта које је касније подигнуто код Стамбол–капије. Кнез Михаило, заједно са Државним саветом, одредио је локацију за подизање позоришта на данашњем Тргу Републике. Кнез је обновио и давање прилога, па је и сам приложио пет хиљада дуката. Нажалост, кнез није дочекао почетак радова, убијен је 3. јуна 1868. године. Тако је камен темељац поставио кнез Милан.
Народни музеј
Зграда на Тргу Републике 1, у којој се данас налази Народни музеј, сагрђена је 1903. године за Управу фондова – једну од најзначајнијих финансијских институција српске државе у успону. Ова институција установљена је 16. августа 1862. године. Њен главни задатак био је да управља државним и другим јавним фондовима, приходима општина, срезова, округа, цркава и других депонената који се убирају кроз порезе и прирезе. Издавала је своје заложнице и обвезнице и давала зајмове. Зграда је заједничко пројектантско дело Николе Несторовића и Андре Стевановића. Године 1903. саграђен је само део према Тргу Републике, а делови према данашњој Васиној улици, Улици Лазе Пачуа и Чика-Љубиној дограђени су тек 1930. године.
Народни музеј усељен је у зграду Управе фондова 1952. године. Музеј је најпре био смештен у Капетан-Мишином здању, касније у Конаку кнегиње Љубице, па у великој породичној кући некадашњег политичара Раше Милошевића у Улици кнеза Милоша, а од 1934. године, када је спојен са Музејем савремене уметности и када је збиркама два музеја прикључена и приватна збирка намесника Павла Карађорђевића, Народни музеј се, под именом „Музеј кнеза Павла”, налазио у згради Новог двора. За јавност је свечано отворен 1936. године.
Период од оснивања Народног музеја до 1881. године испуњен је настојањима да се формирају збирке самог Музеја. Тај период обележиле су значајне личности наше културне историје, као «чувари» Музеја и Библиотеке – Ђура Даничић, Јанко Шафарик и Стојан Новаковић.
Позориште „Бошко Буха“
Дечје позориште „Бошко Буха” основано је 1950. године. Налази се у Палати Реунионе, пословно-стамбеном здању које је саграђено 1930. године по пројекту италијанских архитеката, као вишеспратница са мансардним кровом, намањена различтим садржајима (пословни простор, становање, трговина, култура).
