Фонтана «Буђење» Постављена је на Малом Калемегдану, испред улаза у Павиљон «Цвијета Зузорић». Скулптура жене са голубовима познато је дело вајара Драгомира Арамбашића. Постављена је по завршетку градње Павиљона 1928. године.
Фонтана «Борба» Налази се у центру кружне алеје на Великом Калемегдану. Скулптура рибара са змијом дело је вајара Симеона Роксандића, а откупила ју је Београдска општина 1912. године и поставила на репрезентативно место калемегданског парка.
Зоолошки врт Смештен уз бедеме Београдске тврђаве, београдски ЗОО врт спада у најатрактивније у Европи. Отворен је јуна 1936. године. Запрема површину од 6,5 хектара. Уређењем Врта и Калемегдана у целини бавио се архитекта Александар Крстић.
Уметнички павиљон «Цвијета Зузорић» Налази се на Малом Калемегдану. Павиљон је подигло Удружење пријатеља уметности у Београду 1928. године, према плану архитекте Бранислава Којића. Име је добио по лепој Дубровчанки која је живела између 1555. и 1600. године, била удата за богатог италијанског племића и инспирисала више песника – поред осталих и Торквата Таса.
Споменик захвалности Француској Споменик је дело вајара Ивана Мештровића. Постављен је 11. новембра 1930. године у знак пријатељства и сарадње Србије и Француске током Првог светског рата. На постаменту споменика стоје урезане речи: «Волимо Француску као што је она нас волела».
Спомен-обележје места предаје кључева Београдске тврђаве Спомен-обележје налази се на Великом Калемегдану. На том месту је априла 1867. године кнез Михаило Обреновић примио кључеве Београдске тврђаве. Овај чин означио је крај турске владавине. Спомен-обележје, рад вајара Михаила Пауновића, постављено је 1967. године поводом обележавања стогодишњице овог значајног тренутка српске историје.
Споменик „Победник“ У самом западном углу Горњег града Београдске тврђаве „Победник“ је постављен почетком октобра 1928. године. Бронзана статуа дело је вајара Ивана Мештровића. Споменик је требало да буде постављен на Теразијама као део веће вајарске композиције са монументалном чесмом. Чесма никада није била саграђена, а због отпора јавности да се нага мушка фигура постави у центар града решено је да Мештровићево дело буде постављено на најистакнутијем месту Београдске тврђаве. Име и постављање споменика повезани су са обележавањем десетогодишњице пробоја Солунског фронта.