NAJČEŠĆA PITANJA I ODGOVORI

1. NAJČEŠĆA PITANJA GRAĐANA UPUĆENA ODELJENJU ZA IMOVINSKE, PRAVNE, STAMBENE I OPŠTE POSLOVE

1. Koja je procedura za formiranje stambenih zajednica?

Uputstvo o tome kako u tri koraka formirati stambenu zajednicu nalazi se na sajtu Gradske opštine Stari grad (link), koja je jedina opština koja je ovu vrstu usluge obezbedila svojim sugrađanima, a dodatnu pravnu pomoć i pitanja o novom Zakonu o stanovanju Starograđani mogu dobiti lično u kancelariji 43 na trećem spratu opštinske zgrade (Ulica Makedonska 42), putem mejl adrese stambenazajednica@starigrad.org.rs ili pozivom na brojeve telefona: 322-8-525 i 330-0-609.

2. Šta treba da piše na pečatu stambene zajednice?

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, broj 104/2016 i 9/2020 – dr. zakon) nije propisana obaveza stambene zajednice da ima pečat. U praksi pojedini drugi pravni subjekti i dalje traže korišćenje pečata. Ukoliko upravnik pristupi izradi pečata kod pečatoresca, na istom bi trebalo da bude napisano: stambena zajednica + adresa, a poželjno je da budu navedeni i grad i opština. Npr. stambena zajednica Makedonska 42, Beograd, Stari grad.

3. Kako da otvorim račun za stambenu zajednicu u banci?

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da stambena zajednica ima matični broj, PIB i tekući račun.

Upravnik stambene zajednice može otvoriti račun stambene zajednice u banci po izboru. Svakako, korisno je raspitati se o uslovima u više banaka, jer se iznos naknade za održavanje računa razlikuje. Za otvaranje računa u banci, upravniku će biti potrebno rešenje o registraciji stambene zajednice i upravnika, potvrda o PIB-u stambene zajednice i druga dokumentacija (koja će to dokumentacija biti, razlikuje se od banke do banke).

Na osnovu odluke skupštine stambene zajednice o upravljanju sredstvima stambene zajednice upravnik raspolaže sredstvima sa tekućeg računa stambene zajednice, u skladu sa propisima kojima se uređuje otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa.

4. Kako da izvršim uvid u stanje sredstava na računu stambene zajednice?

Članom 65. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da svaki vlasnik posebnog dela ima pravo da zahteva od upravnika, odnosno profesionalnog upravnika da mu se omogući elektronski ili drugi uvid u stanje i promene na tekućem računu stambene zajednice.

5. Koliko vlasnika treba da glasa za izbor profesionalnog upravnika?

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da o poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova. Poslovi upravljanja poveravaju se profesionalnom upravniku zaključenjem ugovora između stambene zajednice i organizatora profesionalnog upravljanja. U skladu sa navedenim, u slučaju izbora profesionalnog upravnika bitno je da u dokumentaciji bude navedeno ko je organizator profesionalnog upravljanja, ko je profesionalni upravnik i koje lice skupština stambene zajednice ovlašćuje da zaključi ugovor o profesionalnom upravljanju sa organizatorom profesionalog upravljanja.

6. Kada se uvodi prinudna uprava u stambenu zajednicu?

Članom 57. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je: „Prinudna uprava uvodi se poveravanjem poslova upravljanja profesionalnom upravniku u slučaju da: 1) prijava za upis stambene zajednice ne bude podneta u skladu sa članom 40. stav 4. ovog zakona; 2) po isteku ili prestanku mandata iz bilo kog razloga nije izabran novi upravnik u skladu sa članom 49. ovog zakona.“

Postupak uvođenja prinudne uprave imenovanjem profesionalnog upravnika vodi se pri Odeljenju za imovinske, pravne, stambene i opšte poslove i može ga inicirati bilo koji vlasnik posebnog dela podnošenjem prijave za uvođenje prinudne uprave (uz prijavu podnosilac dostavlja kopiju svoje lične karte, a ako nije u Katastru nepokretnosti uknjižen kao vlasnik posebnog dela, dostavlja i fotokopiju dokumentacije o pravu svojine na posebnom delu zgrade, npr. ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju). Takođe, postupak uvođenja prinudne uprave može biti iniciran na osnovu prijave Odeljenja za komunalne poslove i komunalnu inspekciju, nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora.

7. Kako prestaje prinudna uprava?

U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada profesionalni upravnik imenovan u postupku prinudne uprave vrši poslove upravljanja sve dok stambena zajednica ne donese odluku o izboru upravnika ili dok ne zaključi ugovor o profesionalnom upravljanju. Dakle, najjednostavniji način za prestanak prinudne uprave je da članovi skupštine stambene zajednice u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada propisanom postupku, na sednici izaberu upravnika iz redova vlasnika, koji bi nakon izbora podneo Odeljenju za imovinske, pravne, stambene i opšte poslove prijavu za registraciju upisa stambene zajednice ili registraciju promene podataka o stambenoj zajednici sa odgovarajućom dokumentacijom.

8.Koliko se plaća prinudni upravnik?

Iznos koji su članovi skupštine stambene zajednice dužni da plaćaju na ime naknade za upravljanje zgradom u slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika zavisi od ukupnog broja posebnih delova zgrade i određen je Odlukom o minimalnoj visini iznosa tekućeg održavanja zajedničkih delova zgrada, visini iznosa naknade u slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika i minimalnoj visini iznosa na ime troškova investicionog održavanja zajedničkih delova zgrade na teritoriji Grada Beograda („Službeni list grada Beograda”, broj 50/2018). Istom odlukom su propisani iznosi koji se plaćaju za tekuće održavanje i investiciono održavanje.

9. Kako se plaća prinudni upravnik?

Članom 64. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da profesionalni upravnik imenovan u postupku prinudne uprave donosi odluku o troškovima održavanja i upravljanja zgradom, u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Članom 65. istog Zakona propisano je da vlasnik posebnog dela zgrade iznos utvrđen u skladu sa članom 64. tog zakona uplaćuje na tekući račun stambene zajednice najkasnije do poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec, osim ukoliko ugovorom zaključenim sa licem koje upravlja i/ili održava zgradu nije određeno da se naplata troškova upravljanja i/ili održavanja zgrade vrši uplatom na tekući račun tog lica ili preko sistema objedinjene naplate komunalnih i drugih usluga, u slučaju da je jedinica lokalne samouprave uspostavila takav sistem.

10. Kome podnosim zahtev za iseljenje lica koje se uselilo u prostor u zgradi?

U skladu sa članom 77. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade bez pravnog osnova, upravnik stambene zajednice, vlasnik posebnog dela ili drugo lice koje ima pravni interes ima pravo da kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave podnese zahtev za njegovo iseljenje. Zahtev za iseljenje bespravno useljenog lica iz stana podnosi se Odeljenju za imovinske, pravne, stambene i opšte poslove. Postupak za iseljenje iz poslovnih prostorija vodi se pred sudom.

2. NAJČEŠĆA PITANJA I ODGOVORI IZ NADLEŽNOSTI ODELJENJA ZA KOMUNALNE POSLOVE I KOMUNALNU INSPEKCIJU:

1. Da li možemo pored izloga i ulaznih vrata da istaknemo naziv firme, radno vreme i ostale podatke koje smo po zakonu obavezni da istaknemo?

Odgovor: U skladu sa čl. 6. Odluke o oglašavanju na teritoriji grada Beograda („Sl. List grada Beograda“, br. 86/2016, 126/2016, 36/2017, 96/2017, 109/2018, 26/2019, 62/2019, 17/2020 i 89/2020) oglašavanje za sopstvene potrebe podrazumeva isticanje poslovnog imena na jednostranom sredstvu za oglašavanje maksimalne površine 0,25 m², koje sadrži poslovno ime sa podacima o delatnosti, sedištu i druge obavezne elemente propisane Zakonom o privrednim društvima.

Ukoliko je planirano isticanje poslovnog imena suprotno navedenim ograničenjima u pogledu površine i sadržine, u tom slučaju smatra se da se radi o oglašavanju – predstavljanju radi podsticaja prodaje sopstvene robe i usluga, te je neophodno pribaviti odobrenje nadležnog organa za postavljanje sredstva za oglašavanje.

2. U slučaju da se odlučimo za postavljanje sredstva za oglašavanje, kome bismo prvo trebali da se obratimo?

Odgovor: Za izdavanje dozvole za oglašavanje na površinama objekata i drugim površinama potrebno je da se obratite nadležnom organu, a u zahtev je neophodno da priložite dokumentaciju u skladu sa članom 49. Odluke o oglašavanju na teritoriji grada Beograda. Ukoliko zahtev podnosite Odeljenju za komunalne poslove i komunalnu inspekciju obrazac zahteva možete da preuzmete na sajtu opštine.

Odeljenje za komunalne poslove i komunalnu inspekciju GO Stari grad, nadležno je u slučaju kada se zahtev za oglašavanje odnosi na sredstvo za oglašavanje čija je površina manja od 2m² i koje se nalazi nad javnom površinom, s tim da je nadležni organ JP „Beogradska tvrđava“ ukoliko se sredstvo za oglašavanje nalazi na području Prostorno kulturno-istorijskih celina: Područje oko Dositejevog liceja, Područje Knez Mihailove ulice, Topčider, Kosančićev venac i Skadarlija. Ukoliko je sredstvo za oglašavanje površine veće od 2m², kao i za konzolno pričvršćena reklamna sredstva „cimer“, nadležni organ je Sekretarijat za saobraćaj.

Napominjemo da je preporuka da se prvobitno obratite ustanovi za zaštitu spomenika kulture (gradskom ili republičkom zavodu, u zavisnosti od toga na kom području odnosno objektu je planirano postavljanje reklamnog sredstva), iz razloga što je neophodno da priložite saglasnost ustanove za zaštitu spomenika kulture pri podnošenju zahteva nadležnom ogranu za izdavanje dozvole.

3. Da li podležemo plaćanju takse i ako je odgovor potvrdan, koliki bi iznos bio?

Odgovor: Za informacije vezano za takse odnosno naknade možete da se obratite Upravi javnih prihoda Stari grad putem mejla ujpstarigrad@beograd.gov.rs ili telefonskim putem 011/3300-693 i 011/3300-588.

Napominjemo da se taksa za podnošenje zahteva Odeljenju za komunalne poslove i komunalnu inspekciju i taksa za izdavanje rešenja, određuju u skladu sa Odlukom o lokalnim administrativnim taksama i njihov iznos možete da pronađete u tarifniku, odnosno o visini takse za izdavanje rešenja obavestiće vas pravnik prilikom preuzimanja rešenja.

4. Projektujem nekoliko bašti u različitim delovima teritorije GO Stari grad, te je nejasno ko je nadležni organ i koja je procedura za pribavljanja dozvole?

Odgovor: Na teritoriji GO Stari grad postoje tri različite situacije u zavisnosti od toga na kom području se bašta postavlja, i to:

Ukoliko se bašta postavlja u pešačkoj zoni ili na području Prostorno kulturno-istorijskih celina: Područje oko Dositejevog liceja, Područje Knez Mihailove ulice, Topčider, Kosančićev venac i Skadarlija, nadležni organ je JP „Beogradska tvrđava“, a u svim ostalim slučajevima nadležni organ je GO Stari grad Odeljenje za komunalne poslove i komunalnu inspekciju;
Ukoliko se bašta postavlja na području koje pripada Istorijskom jezgru Beograda, neophodno je da postoji plan postavljanja bašti;
Ukoliko se bašta postavlja na području za koje nije propisana obaveza izrade plana, potrebno je da se podnese zahtev za izdavanje odobrenja za postavljanje bašte ugostiteljskog objekta. Obrazac zahteva možete da preuzmete na sajtu opštine.

5. U koje vreme je predviđeno vreme odmora (kućni mir)?

Radnim danom u vremenu od 16.00 do 18.00 i od 22.00 do 7.00 časova narednog dana, a u danima vikenda u vremenu od 14.00 do 18.00 i od 22.00 do 8.00 časova subotom i 10.00 časova nedeljom, stanari se moraju ponašati na način koji obezbeđuje mir i tišinu u zgradi (vreme odmora).

Vreme odmora mora se poštovati i pri korišćenju mašina za održavanje zelenih površina oko zgrade (kosačica, motorna testera i slično).

U slučaju porodičnih slavlja i drugih okupljanja, a najkasnije dva dana ranije stanari su dužni da postavljanjem obaveštenja na vidnom mestu u zgradi o tome obaveste ostale stanare, s tim da se od 1.00 čas posle ponoći mora obezbediti mir i tišina u zgradi.

6.Pod kojim uslovima je dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca u zgradi?

Dozvoljeno je držati kućne ljubimce (pse, mačke, ukrasne ptice, male glodare, akvarijumske životinje i dr.), ali je stanar dužan da se stara da te životinje ne stvaraju nečistoću u zajedničkim prostorijama, zemljištu za redovnu upotrebu i ne narušavaju mir i tišinu u zgradi. Nije ograničen broj kućnih ljubimaca koji se mogu držati u stanu.

7. Šta se smatra zajedničkim prostorijama u zgradi?

Zajednički prostori u zgradi su: stepenište, ulazni prostori i vetrobrani, zajedničkih hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, zajednička terasa i druge prostorije namenjene zajedničkoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade i dr. i služe za potrebe svih stanara i koriste se u skladu sa njihovom namenom.

8. Ko čini Skupštinu stambene zajednice?

Članovi skupštine stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova zgrade. Kada je vlasnik posebnog dela pravno lice, u radu skupštine učestvuje njegov zakonski zastupnik ili lice koje on ovlasti.

9. Ko može sazvati stambene zajednice?

Inicijativu za zakazivanje sednice skupštine može podneti i svaki vlasnik posebnog dela. Ako upravnik ne zakaže sednicu skupštine na zahtev vlasnika posebnog dela u roku od deset dana, vlasnik posebnog dela je može sam zakazati, o čemu obavezno obaveštava upravnika.

10. Koje su nadležnosti Skupštine stambene zajednice?

Skupština stambene zajednice:

1) bira i razrešava upravnika;

2) donosi odluku o poveravanju poslova upravljanja zgradom, odnosno izboru profesionalnog upravnika;

3) donosi pravila vlasnika u skladu sa članom 17. stav 2. ovog zakona;

4) donosi odluku o uzimanju kredita;

5) određuje visinu mesečnog iznosa koji plaćaju vlasnici posebnog dela za potrebe izvršenja poslova iz nadležnosti stambene zajednice, i to na ime troškova održavanja, troškova za rad organa stambene zajednice i drugih troškova;

6) donosi program održavanja zajedničkih delova zgrade;

7) donosi odluku o organizovanju poslova održavanja zgrade, odnosno o poverenju poslova održavanja zajedničkih delova zgrade;

8) donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade;

9) donosi odluku o održavanju zemljišta za redovnu upotrebu zgrade;

10) donosi odluku o fizičko-tehničkom obezbeđenju zgrade i stvari na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade;

11) donosi odluku o korišćenju zajedničkih delova zgrade izdavanjem njihovih delova trećim licima ili vlasnicima posebnih delova;

12) donosi odluku o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade;

13) donosi odluku o načinu korišćenja koje služi za redovnu upotrebu zgrade;

14) donosi odluku o unapređenju zajedničkih delova zgrade;

15) donosi odluku o osiguranju iz člana 48. ovog zakona;

16) donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari;

17) usvajaju izveštaj o radu upravnika, odnosno profesionalnog upravnika, koji posebno sadrži prikaz realizovanih aktivnosti u odnosu na planirane, kao i korišćenju sredstava za realizaciju svake od aktivnosti;

18) donosi odluku o visini naknade za investiciono održavanje zajedničkih delova zgrade i zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade;

19) odlučuje i o drugim pitanjima od značaja za stambenu zajednicu.

Skupština stambene zajednice odlučuje na sednici, ali se odluke mogu donositi i davanjem pisanih izjava van sednice.

O radu skupštine zajednice vodi se zapisnik.

11. Koja su prava i obaveze upravnika stambene zgrade?

1) zastupa i predstavlja stambenu zajednicu;

2) podnosi prijavu za upis stambene zajednice u Registar stambenih zajednica;

3) podnosi prijavu za registraciju pravila vlasnika u skladu sa članom 17. stav 8. ovog zakona;

4) ističe rešenje o registraciji stambene zajednice na vidno mesto u stambenoj zgradi;

5) vrši popis posebnih, zajedničkih i samostalnih delova i vrši njihovo označavanje;

6) uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu ( za fizička lica ime, prezime i JMBG, a za pravna lica ime, adresa sedišta i matični broj);

7) izvršava odluke stambene zajednice;

8) na osnovu odluke skupštine stambene zajednice o upravljanju sredstvima stambene zajednice raspolaže sredstvima sa tekućeg računa stambene zajednice, u skladu sa propisima kojima se uređuje otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg računa;

9) predlaže skupštini stambene zajednice program održavanja i stara se o njegovoj realizaciji;

10) organizuje radove hitnih intervencija;

11) organizuje izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu za redovnu upotrebu zgrade u skladu sa usvojenim programom održavanja i kontroliše da li se ovi radovi izvode;

12) vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice;

13) podnosi skupštini stambene zajednice izveštaj o radu koji posebno sadrži prikaz ukupnih prihoda i rashoda stambene zajednice, realizovanih aktivnosti u odnosu na planirane, kao i iskorišćenja sredstava za realizaciju svake od aktivnosti

14) vrši i druge poslove određene zakonom.

12. Koja su prava i obaveze profesionalnog upravnika stambene zajednice?

Pored poslova upravnika profesionalni upravnik vrši i sledeće poslove:

1) stara se o održavanju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade;

2) prima prijave kvarova ili drugih problema (nepoštovanje kućnog reda, buka i drugi štetni uticaji u zgradi) svakim danom u nedelji;

3) na osnovu primljene prijave iz tačke 2) ovog stava obaveštava nadležni organ o problemu, odnosno zahteva preduzimanje odgovarajućih mera od nadležnog organa;

4) evidentira svaku primljenu prijavu sa podacima o problemu i vremenu prijema, kao i sa drugim podacima ako su poznata (ime i prezime podnosioca prijave, licu koje je uzrokovalo problem i drugo);

5) obezbeđuje izvršenje radova na hitnim intervencijama;

6) predlaže skupštini stambene zgrade visinu naknade za održavanje zajedničkih delova zgrade i zemljišta na osnovu najmanje tri prikupljene ponude od lica koja se bave održavanjem zajedničkih delova zgrade i zemljišta.

Profesionalni upravnik podnosi izveštaj o svom radu stambenoj zajednici najmanje dva puta godišnje ako drugačije nije ugovoreno, a u slučaju prestanka važenja ugovora o poverenju poslova profesionalnog upravljanja, ovaj izveštaj podnosi najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka važenja ugovora.

Profesionalni upravnik odgovara stambenoj zajednici za štetu koju ona trpi zbog njegovih propusta u radu, kao i svakom vlasniku posebnog, odnosno samostalnog dela ukoliko zbog propusta u radu profesionalnog upravnika pretrpe štetu na svom posebnom, odnosno samostalnom delu.

Profesionalni upravnik ima pravo na naknadu čija se visina određuje ugovorom o poverenju poslova profesionalnog upravljanja.

U slučaju prinudne uprave, profesionalni upravnik ima pravo na naknadu čija je visina određena odlukom jedinice lokalne samouprave iz člana 64. stav 3. ovog zakona.

U slučaju sprečenosti za rad ili odsustva, profesionalni upravnik može u skladu sa zakonom izdati drugom licu koje ima licencu za obavljanje poslova profesionalnog upravnika punomoćje za preduzimanje hitnih i neodložnih poslova, koje mora bitu overeno u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa.

13. Ko je u obavezi da održava i čisti fasadu zgrade?

O urednom stanju spoljnih delova zgrade dužan je da se stara vlasnik zgrade, odnosno korisnik zgrade u državnoj svojini.

O urednom stanju zajedničkih spoljnih delova zgrade za kolektivno stanovanje i poslovno-stambene zgrade, dužni su da se staraju svi vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade, odnosno zakupci stanova u državnoj svojini.

O urednom stanju spoljnih delova zgrade koji je u sastavu određenog stana, odnosno drugog posebnog dela zgrade (terasa, lođa, prozor i sl.), dužan je da se stara vlasnik tog stana, odnosno zakupac stana u državnoj svojini, odnosno vlasnik tog posebnog dela zgrade.

O urednom stanju zajedničkih spoljnih delova poslovne zgrade sa više posebnih delova, dužni su da se staraju svi vlasnici posebnih delova zgrade, odnosno korisnici posebnog delova zgrade u državnoj svojini.

O urednom stanju spoljnih delova poslovne zgrade koji je u sastavu određenog posebnog dela zgrade, dužan je de se stara vlasnik tog posebnog dela zgrade, odnosno korisnik tog poslovnog dela u državnoj svojini.

14. Ko je u obavezi da čisti sneg i led ispred i oko zgrade?

Za uklanjanje snega i leda sa trotoara širine do 5m koji se nalazi ispred zgrade, odnosno pripadajuće građevinske parcele, ispred poslovnih zgrada i poslovnih prostora, ispred stambeno-poslovnih zgrada, ispred objekata u izgradnji, ispred i oko neizgrađenog građevinskog zemljišta, odgovorna su pravna i fizička lica koja koriste te nepokretnosti kao vlasnici, odnosno korisnici nepokretnosti ili kao zakupci ili kao neposredni držaoci te nepokretnosti.

Obaveze iz stava 1. ovog člana odnose se i na druge saobraćajnice površine u javnom korišćenju (interne saobraćajnice, prilazne staze, pešačke staze oko ili između zgrade i sl.).

Za uklanjanje snega i leda oko montažnih objekata privremenog karaktera postavljenih na delu javne saobraćajne površine, u širini do 5m oko objekta, odgovorno je lice kome je odobreno postavljanje tog objekta.

Investitor i izvođači radova odgovorni su za uklanjanje snega i leda sa trotoara i pešačkih staza koje se graniče sa površinama na kojima se izvode radovi.

Uklanjanje snega i leda sa površine iz st. 1. do 4. ovog člana, vrši se tako da se ne zatrpavaju slivnici, a sneg i led se odlaže tako da ne ometaju saobraćaj na kolovozu i prolaz pešaka trotoarom.

NAPOMENA: Na sajtu GO Stari grad nalaze se potrebni obrasci za podnošenje zahteva za dobijanje rešenja za postavljanje reklama, kao i zahtevi za postavljanje bašti. Navedeni obrasci mogu se preuzeti i na pisarnici GO Stari grad. Na ovim obrascima je taksativno nabrojano šta je potrebno dostaviti od dokumentacije za izdavanje rešenja.

Manifestacije se prijavljuju preko pisarnice u slobodnoj formi, a mogu se prijaviti i putem mejla komunalne inspekcije: inspekcija@starigrad.org.rs

Komunalni problemi mogu se prijaviti u slobodnoj pisanoj formi preko pisarnice, putem mejla komunalne inspekcije: inspekcija@starigrad.org.rs

Odeljenje za komunalne poslove i komunalnu inspekciju GO Stari grad
Makedonska 42, V sprat, soba 99, telefon: 3227-104
Dežurni kontakt telefon (subotom i nedeljom od 7,30 – 19,00):
064/898-12-64

3. NAJĆEŠĆA PITANJA I ODGOVORI IZ NADLEŽNOSTI ODELJENJA ZA GRAĐEVINSKE POSLOVE

3.1. U VEZI ZAHTEVA ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE I PRIJAVE RADOVA ČL. 135. I 148. ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI:

1.Koje takse i u kom iznosu je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole i prijavu radova?

Odgovor: Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole i prijavu radova prilaže se dokaz o uplati naknade za CEOP, a koju uplatnicu sa naznačenim iznosom sam sistem daje kada se započne zahtev; dokaz o uplati republičke adminstrativne takse za podnošenje zahteva u iznosu od 320 dinara i dokaz o uplati republičke adminstrativne takse za izdavanje rešenja, odnosno potvrde o prijavi radova, koji iznos zavisi od kategorije objekta i propisan je tarifnim brojem 165. (izdavanje rešenja) i tarifnim brojem 171a (izdavanje potvrde) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Sl. glasnik RS“ br. 43/2003…98/2020).

2. Kako se izračunava doprinos za uređenje građevinskog zemljišta za izgradnju objekta koji ima podzemne etaže?

Odgovor: Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta za izgradnju podzemnih etaža objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, transformatorske stanice i razvodna postrojenja, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemnih etaža koji se koriste u komercijalne svrhe.

3. Da li je propisani rok za izdavanje građevinske dozvole pet radnih ili kalendarskih dana?

Odgovor: Za izdavanje građevinske dozvole propisan je rok za izdavanje od 5 radnih dana.

4. Koja dokumentacija se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole i da li je podnosilac zahteva dužan da dostavi izvod iz lista nepokretnosti kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu?

Odgovor: Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu izrađene u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze o uplati SG odgovarajućih taksi i naknada i druge dokaze propisane propisom kojim se uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Ukoliko je odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu upisano u javnoj knjizi, nadležni organ po službenoj dužnosti pribavlja izvod iz lista nepokretnosti.

5. Šta je potrebno priložiti kao odgovarajući dokaz na objektu i zemljištu uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za dogradnju objekta?

Odgovor: Za dogradnju objekta potrebna je overena saglasnost svih vlasnika posebnih delova objekta i korisnika, odnosno vlasnika katastarske parcele na kojoj se izvode radovi.

6.Da li se kao dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, uz prijavu radova prilaže uplatnica?

Odgovor: Uz prijavu radova po građevinskoj dozvoli prilaže se potvrda Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP da je investitor regulisao obaveze u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

3.2. NAJČEŠĆA PITANJA GRAĐANA U ODELJENJU ZA GRAĐEVINSKE POSLOVE:

Građani se najčešće obraćaju u vezi sa pitanjima koja se odnose na dokumentaciju koja se prilaže uz određeni zahtev za izvođenje radova, koje takse, u kom iznosu i na koji račun se uplaćuju, u kom roku će biti doneta odluka.

U zavisnosti od vrste radova, konkretno za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, i to za pre namenu zajedničkih prostorija u stan/poslovni prostor, rekonstrukciju/adaptaciju stana/poslovnog prostora, investiciono održavanje fasade, ugradnju lifta i sl.) Odeljenje daje odgovore u skladu Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 72/2009, 81/2009 –ispr, 64/2010 –Odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 –Odluka US, 50/2013 –Odluka US, 98/2013 –Odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 –dr. zakon i 9/2020),Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik RS“, broj 68/2019) i drugim pratećim pravilnicima i uredbama, Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, broj 104/2016 i 9/2020 – dr. zakon), Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, broj 43/2003,…, 98/2020 – usklađeni din. izn.), Odlukom o naknadama za poslove registracije i drugih usluga koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS“, broj 119/2003,…, 91/2020) i drugim propisima, vodeći računa o stvarnoj i mesnoj nadležnosti.

1. Šta je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na prenameni zajedničke prostorije – npr. sušionice, vešernice, tavanskog prostora u stambeni prostor, sve u volumenu i gabaritu postojećeg objekta, u pogledu imovinskopravnog osnova?

Odgovor: Pismene saglasnosti 2/3 većine članova skupštine stambene zajednice od ukupnog broja glasova; odluku skupštine stambene zajednice; ugovor o prenosu prava svojine nad zajedničkim delom zgrade, zaključen sa stambenom zajednicom overen kod javnog beležnika, shodno članu 44. stav 2. i članu 9. stav 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

2. Šta je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje rešenja za izvođenje radova na investicionom održavanju fasade u pogledu imovinsko – pravnog osnova?

Odgovor: Zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na investicionom održavanju fasade podnosi stambena zajednica, uz koji prilaže odluku skupštine stambene zajednice donetu običnom većinom glasova prisutnih članova, koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, sa pismenim saglasnostima članova Skupštine stambene zajednice, shodno članu 44. stav 1. i člana 42. stav 1. tačka 8. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

3. Šta je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje rešenja za adaptaciju stana/poslovnog prostora u pogledu imovinskopravnog osnova?

Odgovor: Dokaz o pravu svojine na predmetnom stanu/poslovnom prostoru, osim ukoliko je to pravo upisano u katastru nepokretnosti, u kom slučaju ovo Odeljenje taj dokaz pribavlja u CIS-u po službenoj dužnosti.

4. Da li je za formiranje otvora za vrata na mestu postojećeg prozora na fasadnom zidu poslovnog prostora potrebno pribaviti saglasnost Skupštine stambene zajednice?

Odgovor: Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na formiranju otvora za vrata na mestu postojećeg prozora na fasadnom zidu poslovnog prostora, kao zajedničkog dela zgrade, potrebno je priložiti odluku skupštine stambene zajednice donetu običnom većinom glasova prisutnih članova, koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, sa pismenim saglasnostima članova Skupštine stambene zajednice, shodno članu 44. stav 1. i člana 42. stav 1. tačka 8. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

5. Koje takse se uplaćuju u postupku objedinjene procedure za izdavanje rešenja za izvođenje radova shodno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji?

Odgovor: Uz zahtev se prilaže republička administrativna taksa za podnošenje zahteva shodno tarifnom broju 1. Zakona o republičkim administrativnim taksama i iznosi 320,00 dinara, a za donošenje rešenja shodno tarifnom broju 165. istog Zakona, u zavisnosti od kategorije objekta: za objekat A kategorije 470,00 dinara, za objekat B kategorije 3.770,00 dinara a za objekat V kategorije 5.660,00 dinara, na račun 840-742221843-57, model broj 97 poziv na broj 44-018.

– Naknada za CEOP shodno članu 27a Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre iznosi: za izdavanje i izmenu rešenja u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji 2.000,00 dinara. Naknada za CEOP se uplaćuje na račun Agencije za privredne registre.

6. Pitanje: Koji je rok za donošenje rešenja za izvođenje radova shodno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji?

Odgovor: Rok za donošenje rešenja za izvođenje radova shodno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji je pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

7. Da li u postupku izdavanja upotrebne dozvole postoji obaveza regulisanja odnosa sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda?

Odgovor: U postupku izdavanja upotrebne dozvole Odeljenje u CIS-a po službenoj dužnosti pribavlja Konačan obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kojim se uređuju odnosi sa navedenom Direkcijom.

8. Šta spada u radove na tekućem održavanju objekta i da li je potrebna dozvola za njihovo izvođenje?

Odgovor: Radovi na tekućem (redovnom) održavanju objekta definisani su članom 2. stavom 1. tačkom 36a. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 72/2009, 81/2009 – ispr, 64/2010 – Odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – Odluka US, 50/2013 – Odluka US, 98/2013 – Odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020), kao radovi koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, kao što su krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora, zamena unutrašnje i spoljašnje stolarije i bravarije, zamena unutrašnjih instalacija i opreme, bez povećanja kapaciteta, i drugi slični radovi, ako se njima ne menja spoljni izgled zgrade i ako nemaju uticaj na zajedničke delove zgrade i njihovo korišćenje, i za iste nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za izvođenje radova, u skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnju, imajući u vidu član 201. stav 7. tačka 13a. istog Zakona, a shodno članu 2. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi (“Službeni glasnik RS”, broj 102/2020);

9. Do koliko m² je nadležna Opština?

Odgovor: Odeljenje za građevinske poslove Uprave Gradske opštine Stari grad je nadležno za izdavanje odobrenja za izvođenje radova, odnosno izgradnju objekata do 1.500 m² bruto razvijene građevinske površine, kao i u postupcima ozakonjenja objekata do 400 m² bruto razvijene građevinske površine;

10. Šta je potrebno za ugradnju / izgradnju lifta od tehničke dokumentacije?

Odgovor: Ukoliko se lift ugrađuje u okviru postojećeg objekta, tj. u volumenu i gabaritu postojećeg objekta, potrebno je pribaviti odobrenje u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020) i dostaviti:

– Lokacijske uslove izdate od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda, u skladu sa članom 5. Uredbe o lokacijskim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 115/20);

– Idejni projekat urađen u skladu sa lokacijskim uslovima i podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, i to Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, broj 73/2019), a imajući u vidu odredbe člana 201. stav 7. tačka 13a. Zakona o planiranju i izgradnji i članove 3. i 4. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi („Službeni glasnik RS“, broj 102/2020);

Ukoliko se radi ugradnje lifta izvode radovi na dogradnji objekta, tj. radovi van volumena i gabarita postojećeg objekta, potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu u skladu sa članom 135. zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020) i dostaviti:

– Projekat za građevinsku dozvolu i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, urađene u skladu sa lokacijskim uslovima i podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, i to Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, broj 73/2019);

Zahtev se podnosi elektronskim putem preko sajta APR-a u postupku objedinjene procedure, a u skladu sa Pravilnikom o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom (“Službeni glasnik RS”, broj 68/2019).

11. Šta je potrebno od tehničke dokumentacije za zamenu fasadne stolarije (prozora, vrata)?

Odgovor: Ukoliko se izvode radovi na zameni spoljašnje stolarije i bravarije u svemu prema postojećem stanju, tako da se njima ne menja spoljni izgled zgrade i ako nemaju uticaj na zajedničke delove zgrade i njihovo korišćenje, za iste nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za izvođenje radova, u skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnju, imajući u vidu član 201. stav 7. tačka 13a. istog Zakona, a shodno članu 2. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi (“Službeni glasnik RS”, broj 102/2020);

Ukoliko se izvode radovi na zameni spoljašnje stolarije i bravarije koji nisu u svemu prema postojećem stanju i ako imaju uticaj na zajedničke delove zgrade i njihovo korišćenje, za iste je potrebno podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na investicionom održavanju objekta u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i dostaviti tehnički opis i popis radova urađen od strane odgovornog projektanta i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda ukoliko se objekat nalazi u okviru zaštićene zone; Zahtev se podnosi elektronskim putem preko sajta APR-a u postupku objedinjene procedure, a u skladu sa Pravilnikom o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom (“Službeni glasnik RS”, broj 68/2019);

12. Koja je dozvola i tehnička dokumentacija potrebna za zamenu krovnog pokrivača/ malterisanju i krečenju fasade objekta / zamenu oluka?

Odgovor: Navedeni radovi spadaju u radove na investicionom održavanju objekta i definisani su članom 2. stavom 1. tačkom 36. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020), kao izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije i za predmetne radove potrebno je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na investicionom održavanju objekta u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i dostaviti tehnički opis i popis radova urađen od strane odgovornog projektanta i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda ukoliko se objekat nalazi u okviru zaštićene zone;

Ukoliko predviđeni radovi prevazilaze okvire investicionog održavanja, odnosno ukoliko na fasadi postoji dekorativna plastika i sl. potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova od strane nadležnog organa u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i dostaviti Idejni projekat urađen u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, i to Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, broj 73/2019), a imajući u vidu odredbe člana 201. stav 7. tačka 13a. Zakona o planiranju i izgradnji i članove 3. i 4. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi („Službeni glasnik RS“, broj 102/2020), kao i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda ukoliko se objekat nalazi u okviru zaštićene zone;

13. Koja tehnička dokumentacija treba za adaptaciju objekta?

Odgovor: Navedeni radovi definisani su članom 2. stavom 1. tačkom 34. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020), kao izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine i za predmetne radove potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova od strane nadležnog organa u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i dostaviti Idejni projekat urađen u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, i to Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, broj 73/2019), a imajući u vidu odredbe člana 201. stav 7. tačka 13a. Zakona o planiranju i izgradnji i članove 3. i 4. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi („Službeni glasnik RS“, broj 102/2020), kao i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda ukoliko se objekat nalazi u okviru zaštićene zone;

14. Koja je tehnička dokumentacija potrebna za sanaciju objekta?

Odgovor: Navedeni radovi definisani su članom 2. stavom 1. tačkom 35. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020), kao izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji i za predmetne radove potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova od strane nadležnog organa u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i dostaviti Idejni projekat urađen u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, i to Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, broj 73/2019), a imajući u vidu odredbe člana 201. stav 7. tačka 13a. Zakona o planiranju i izgradnji i članove 3. i 4. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi („Službeni glasnik RS“, broj 102/2020), kao i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda ukoliko se objekat nalazi u okviru zaštićene zone;

15. Šta je potrebno od tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekta?

Odgovor: Navedeni radovi definisani su članom 2. stavom 1. tačkom 32. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020), kao izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta kojima se utiče na ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, menja tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta i za predmetne radove potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova od strane nadležnog organa u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i dostaviti Idejni projekat urađen u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, i to Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, broj 73/2019), a imajući u vidu odredbe člana 201. stav 7. tačka 13a. Zakona o planiranju i izgradnji i članove 3. i 4. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi („Službeni glasnik RS“, broj 102/2020), kao i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda ukoliko se objekat nalazi u okviru zaštićene zone;

Ukoliko su planirani radovi na rekonstrukciji sa promenom spoljašnjeg izgleda objekta i povećanju kapaciteta instalacija potrebno je dostaviti Lokacijske uslove izdate od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda, u skladu sa članom 5. Uredbe o lokacijskim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 115/20);

16. Šta je potrebno od tehničke dokumentacije za izgradnju / dogradnju objekta?

Odgovor: U skladu sa članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020) za izgradnju objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, koja se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nadleržnom organu dostavi Projekat za građevinsku dozvolu i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu izrađene u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, kao i Lokacijske uslove izdate od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda, u skladu sa članom 5. Uredbe o lokacijskim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 115/20);

17. Koja je dozvola i tehnička dokumentacija potrebna za prenamenu tavana / podruma u stan / poslovni prostor u okviru postojećeg volumena o gabarita objekta?

Odgovor: Potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova od strane nadležnog organa u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020) i dostaviti:

– Idejni projekat urađen u skladu sa lokacijskim uslovima i podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, i to

4. Koje su cene izvoda u matičnoj službi?

Matična služba radi u okviru Sekretarijata za upravu Grada Beograda. Sve informacije mogu se dobiti u Jedinstvenom upravnom mestu (JUM), na šalteru matične službe Stari grad, Makedonska 42, telefonski ili putem mejla: maticaristarigrad@beograd.gov.rs

Izvod iz knjige rođenih, venčanih i umrlih na domaćem obrascu je 440 dinara,
uverenje o državljanstvu 800 dinara, dok je cena
izvoda iz knjige rođenih, venčanih i umrlih na međunarodnom obrascu 740 dinara.

Primer uplatnice:
Broj žiro računa: 840-742221843-57
Model: 97
Poziv na broj: 44-018
Svrha uplate: Republička administrativna taksa
Primalac: Budžet Republike Srbije

5. Kako proveriti visinu poreza za fizička i pravna lica?

Porez na imovinu fizičkih lica može se proveriti u Upravi javnih prihoda Grada Beograda, ogranak Stari grad, četvrti sprat opštine, kancelarija 77, telefon 011/330-0-688.

Informacije o porezu na imovinu za pravna lica mogu se dobiti u Upravi javnih prihoda Grada Beograda, ogranak Stari grad, četvrti sprat opštine, kancelarija 80, telefon 011/330-0-542.

Sve ostale informacije u vezi poreza mogu se dobiti u Poreskoj upravi u Bulevaru despota Stefana 118, telefon 011/2057-906.