Četvrti po redu „Fiš fest“ završen je velikim finalom u spremanju riblje čorbe i pobedom Dmitra Kovača iz Begeča, dok je u drugoj takmičarskoj disciplini, spremanju ribljeg paprikaša, pobedio Mikica Milinković iz Bača. Odluku o najboljim ribljim specijalitetima donela je Kuvarska asocijacija Srbije, na čelu sa Stambolom Geštamovim.
Na platou kod kule Nebojša u takmičenju je učestvovalo 63 ekipe, dok je festival od 3. do 5. septembra posetilo više od 60.000 Beograđana. Organizatori kažu da su se potrudili da u sadržaj festivala uvrste sve ono što uvek dobro ide uz ribu, pa su posetioci mogli da uživaju i u degustaciji razniih vina, sireva i dobroj muzici. Tu su bile i prezentacije kvalitetnog maslinovog ulja, ali i slatkiši, koji uvek dobro „legnu“ na kraju.
Tajne riblje čorbe
Među posetiocima i ljubiteljima ribljih specijaliteta najviše se pričalo o tajnim sastojcima koji se stavljaju u riblju čorbu. Od učesnika skoro da niko nije otkrio svoj recept do kraja, ali iskusni kuvari kažu da je tajna dobre riblje čorbe aleva paprika, nikako bela riba i dobar majstor da je spremi.
– Od prve godine pratim dešavanja i učestvujem na „Fiš festu“ u Beogradu. Prošle godine sam uzeo sedmo mesto na ovoj manifestaciji, ali zahvaljujući tajnom sastojku, očekivali smo pobedu na ovogodišnjem takmičenju – kaže kroz smeh Predrag Jakšić, poznat među kuvarima ribljih specijaliteta i pobednik na ovogodišnjim Velegospojinskim danima u Novom Bečeju.
U konkurenciji medija, diplomata i preduzetnika pobedila je ekipa „Večernjih novosti“, koja je nastupila sa motom „Brzo, snažno i ješno!“. Glavni kuvar „Večernjih novosti“ Petar Janjatović, novinar, otkrio je nekoliko tajni svog uspeha.
– Tiha vatra, strpljenje i dodavanje svakog sastojka u pravom trenutku – rekao je najbolji alas i kuvar među novinarima „Novosti“.
Potopljeni brodovi beogradskog akvatorijuma
Na ovogodišnjem „Fiš festu“ nije se pričalo samo o ribljim čorbama i ostalim specijalitetima. Veliku pažnju medija i velikog broja građana izazvalo je nesvakidašnje dešavanje na Savi, koje su zajedno organizovali Ustanova kulture „Parobrod“ i Udruženje „Aqua et Archaeologia“. Da li na dnu Save još uvek ima ostataka parobroda „Zemun“, prvo je istraživanje u projektu „Potopljeni brodovi beogradskog akvatorijuma“.
Gordana Karović, predsednica Udruženja „Aqua et Archaeologia“, kaže da je istraživanje mesta na kojem je 1929. godine potonuo parobrod „Zemun“ ukazivanje pažnje na bogatu podvodnu baštinu Beograda, kao i da je ovo samo jedna u nizu sličnih akcija. Parobrod „Zemun“ potonuo je usled velike provale leda koji je te zime krenuo na Savi.
– Za ovu lokaciju na Savi smo čuli od ribara Dragana Vasovića i to nakon što smo završili mapu potopljenih brodova beogradskog akvatorijuma, koju je napravilo naše udruženje. Naknadno smo čuli i za brod „Drvaricu“. Nažalost, nismo uspeli da lociramo parobrod „Zemun“. Ronioci koji su krenuli da istražuju ovo mesto bili su sprečeni zbog jakih struja i slabe vidljivosti ispod 20 centimetara od površine – kazala je Gordana Karović.
Podaci iz sredine 15. veka govore da je u napadu vojske sultana Murata Drugog kod Beograda potopljeno nekoliko turskih brodova, a u opsadi 1456. tri turske galije. Pred kraj 19. veka tonuli su uglavnom putnički brodovi i parni tegljači. Na mapi Udruženja „Aqua et Archaeologia“ najviše podataka ima za period Prvog i Drugog svetskog rata. Za vreme savezničkog bombardovanja u beogradskim vodama potopljeno je više od 30 plovila. Među njima bili su „Katarina Harle“, tegljači „Kajmakčalan“, „Kraljević Marko“ i „Bosna“, kao i putnički brodovi „Kraljica Marija“ i „Cetinje“. Ove godine u Savskom pristaništu potopljen je teretni brod Sip iz 1943. godine.