Београдска тврђава је једна од најстаријих и најлепших европских фортификација чије се настајање везује за крај старе и почетак нове ере и за боравак Римљана на овим просторима. После пада Римског царства тврђаву су обновили византијски цареви Анастасије и Јустинијан – првих деценија шестог века. Веома значајна за данашњи облик и организацију простора тврђаве била је обнова коју је извео деспот Стефан Лазаревић у периоду између 1404. и 1427. године. Тврђаву освајају Турци 1521. године, а 1690. освајају је Аустријанци. Велики градитељски захват предузели су Аустријанци за време своје друге окупације, између 1717. и 1739. године. Обнова је изведена по плановима генерала Николе Доксата де Мореза. Срби су коначно преузели тврђаву од Турака 1867. године. Наредних осам деценија у Београдској тврђави боравиће српска, односно југословенска војска. Београдску тврђаву чине Горњи и Доњи град са источним и западним подграђем. Данас је она просторна културно-историјска целина са статусом културног добра од изузетног значаја за Републику.
Горњи град
Спољна Стамбол-капија
Саграђена је између 1750. и 1760. године од фино тесаног камена. Засведена је полуобличастим сводом, са масивним двокрилним вратима ојачаним са спољне стране масивним хоризонталним плочама од кованог гвожђа. У Унутрашњости капије налазе се нише, казамати и просторије за сртажу. Пролаз кроз Стамбол-капију је, у ствари, прилаз усечен у грудобран и појачан са позадином од опека, са два бочна ступца са округлим отворима за топове бранилаца пролаза. Изградили су га Аустријанци у 18. веку.
Унутрашња Стамбол-капија
Ова капија налази се преко пута зграде страже на Великом равелину (галерија Природњачког музеја), у средини високог зида од опеке. Грађена је у 18. веку (1750) од фино тесаних камених блокова, засведена полуобличастим сводом, са истоветним масивним вратима као и на спољној Стамбол-капији, са бројним просторијама, казаматима, магацинима и комуникацијама у масиву зида. Капији се прилази преко насипа који је заменио некадашњи покретни мост. Прилаз бране два моћна истурена бастиона са леве, односно западне стране (испод зграде Војног музеја) и десне, односно источне стране.
Карађорђева капија
Налази се на западном крају равелина и представља пандан Стабмол капији, кроз коју се улазило са стране великог Калемегдана (од Споменика захвалности Француској). Саграђена је у 18. веку. Име је добила по вођи Првог српског устанка који је 1806. године кроз њу ушао у тврђаву. Турци су ову капију зазидали 1813. године, а мост према њој порушили, да би затрпали траг овом, за њих немилом догађају. капија је отворена тек после Другог светског рата.
Сахат-капија и Сахат-кула
Саграђене су у доба аустријске окупације у 18. веку и наслањају се на средњовековни зид Горњег града. Осмоугаона барокна кула има сат по којем су и капија и кула добиле име. Сахат-капија има сличне елементе као и претходне капије из 18. века – казамати за смештај страже, оружја и разног другог војног материјала.
Јужна капија
Налази се западно од Сахат-капије, непосредно у њеној близини (до 1988. године била је зазидана и заслоњена једном грађевином из новијег времена). Изграђена је у 18. веку од камена на месту неке старије капије. У унутрашњим просторијама налази се музејска поставка посвећена историјском развоју Београдске тврђаве.
Краљ-капија
Краљ-капија или Западна капија изграђена је на месту старије, средњовековне капије, у време аустријске реконструкције тврђаве, око 1725. године, у барокном стилу, са полуобличастим сводом и просторијама у унутрашњости бедема. Са спољне стране има покретни мост.
Изграђена је у време аустријске реконструкције, око 1725. године, на месту старије средњевековне капије. Испред ње је покретни мост.
Дефтердарова капија и чесма Мехмед-паше Соколовића
Капија је пролаз и веза са Доњим градом. Сачувала је изглед из 18. века, из времена аустријске реконструкције. У непосредној близини је чесма Мехмед-паше Соколовића, која је подигнута у 16. веку. Турски везир Мехмед-паша Соколовић био је Србин пореклом, а чесму је подигао да би обележио један од својих ратних успеха. Аустријанци су је у обнови тврђаве између 1717. и 1739. године затрпали због отварања пролаза кроз Дефтердарову капију. Чесма је откопана 1938. године, а рестаурирана 1989. године.
Деспотова капија и кула
Капија и кула саграђене су у време владавине деспота Стефана Лазаревића, између 1404. и 1427. године. У средњем веку ту се налазио главни улаз у тврђаву. Кула се данас користи као народна опсерваторија са одговарајућом опремом за посматрање небеских тела и сталном тематском изложбом која је приређена у унутрашњим просторијама куле. Заједно са Зиндан-капијом и кулом представља аутентичан средњевековни амбијент Горњем граду, који је релативно добро очуван. Масивна четвороугаона Деспотова кула нависује Горњи град и својом монументалношћу доприноси општем изгледу тврђаве.
Зиндан-капија са кулама
Главни и најбоље утврђени улаз у средњовековну тврђаву, састоји се од лучно засведене капије са висећим мостом испред и две округле куле које фланкирају капију са обе стране. Капија има нуспросторије и масивна врата чија су крила окована гвожћем. Зиндан куле су идентичне по облику и намени, али нису међусобно повезане кумуникацијама. Њихов горњи део завршава се зупчасто, због специјално изграђених заклона избачених на конзоле. То су „мушарабије“ (што значи „нос за катран“) или „машикуле“, које су биле веома функционалне и погодне за одбијање непријатеља који је долазио под сам зид. Куле су међусобном конструкцијом биле подељене на неколико спратова, са унутрашњом комуникацијом и посебном наменом за сваки спрат. Подруми кула коришћени су као тамнице („зиндан“), веома хладне и мрачне. Овај комплекс је изграђен у 15. веку.
Леополдова капија
Подигнута је између 1688. и 1690. године, за време владавине цара Леополда, чије име носи. Налази се испред Зиндан-капије, а пролаз према капији протеже се поред Зоолошког врта.
Зграда страже на Великом равелину (Галерија Природњачког музеја)
Ово здање, које се налази наспрам Унутрашње Стамбол-капије, једна је од најстаријих београдских кућа. Према најновијим сазнањима, саграђена је у периоду између 1825. и 1835. године за смештај тврђавске страже, која је чувала главни прилаз Стамбол-капији. До деведесетих година 20. века, када су изведени темељни конзерваторско-рестаураторски радови, ту се налазио Музеј шумарства и лова.
Војни музеј
Зграда у којој се данас налази Војни музеј грађена је у периоду 1923-1924. године за потребе Картографског војног института. Војни музеј је основан 1878. године, а за јавност отворен 1904. године. Током два светска рата Војни музеј је пљачкан од стране аустроугарске и немачке војске. У згради некадашњег Картографског института Војни музеј се налази од 1961. године.
Завод за заштиту споменика културе града
Завод је основан 1960. године. Налази се у згради која је крајем 19. века подигнута за потребе српске војске. Дограђена је у времену између 1923. и 1927. године. Поред ове зграде налазила се једна слична, старија, која је срушена крајем педесетих година прошлог века. У њој се некада налазио Војни музеј.
Споменик „Победник“
У самом западном углу Горњег града Београдске тврђаве „Победник“ је постављен почетком октобра 1928. године. Бронзана статуа дело је вајара Ивана Мештровића. Споменик је требало да буде постављен на Теразијама као део веће вајарске композиције са монументалном чесмом. Чесма никада није била саграђена, а због отпора јавности да се нага мушка фигура постави у центар града решено је да Мештровићево дело буде постављено на најистакнутијем месту Београдске тврђаве. Име и постављање споменика повезани су са обележавањем десетогодишњице пробоја Солунског фронта.
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу, за време чије владавине (1404-1427) Београд први пут постаје престоница српске државе, дело је вајара Небојше Митрића. Бронзана статуа постављена је у Горњем граду.
Источно подграђе
Црква Ружица
У 18. веку ово црквено здање било је барутни магацин. Претворено је у цркву по преласку тврђаве у српске руке 1867. године. Крајем 19. века била је гарнизонска црква. Иконостас цркве дело је калуђера Рафаила Момчиловића. Испред улаза у цркву налазе се две бронзане скулптуре српских ратника. Фигуре су дело руског архитекте Николе Краснова.
Црква свете Петке
Подигнута је 1937. године изнад извора за који се верује да је чудотворан. На том месту налазила се стара капела која је подигнута после 1867. године. Пројекат за градњу цркве урадио је архитекта Момир Коруновић.
Јакшићева кула
Грађена је у периоду између 11. и 15. века, као угаона осмострана одбрамбена кула. У реконструкцији по плановима Николе Доксата де Мореза губи одбрамбени значај, те је зато уклоњена. Реконструкција Јакшићеве куле изведена је 1937. године.
Костурница бранилаца Београда
Налази се у северном делу подграђа, у зиду испод Јакшићеве куле, а изграђена је 1937. године приликом реконструкције ширег простора. У њој се налазе кости бранилаца Београда 1914-1915. године које су пронађене приликом копања темеља за Цркву свете Петке.
Доњи град
Остаци Митрополије београдске
Остаци овог комплекса откривени су на падини према Доњем граду, југозападно од Источне капије. Пронађен је део мермерног надвратника портала митрополијске цркве Успења Богородице на којем се налази ктиторски натпис деспота Стефана Лазаревића. Део откривеног комплекса су и остаци репрезентативног здања из прве половине 15. века. Претпоставља се да су то остаци митрополијског двора.
Амам у Доњем граду
Претпоставља се да су га саградили Турци крајем 18. века, као објекат јавног карактера. На том месту се налазио барутни магацин. Крајем 19. века амам је претворен у војничку кухињу. Рестаурацијом 1962. године грађевини је враћен првобитни изглед и ту је смештен Планетаријум Астрономског друштва „Руђер Бошковић“
Тополивница
Здање се налази иза КапијеКарла ВИ, уз североисточни бедем. Зграда је саграђена у другој половини 18. века. Године 1807. она Карађорђевим устаницима служи као тополивница, а 1813. Турци је претварају у војничку кухињу. Данас се у њој налази Центар за истраживање Београдске тврђаве у оквиру Археолошког института САНУ.
Кула Небојша
Била је најзначајнији одбрамбени објекат североисточног бедема. Претпоставља се да је саграђена у 15. веку, али има и мишљења да је много старија – да потиче из друге половине 11. века. Име је добила по много старијој и познатијој кули која се налазила у Горњем граду Београдске тврђаве. Кула Небојша позната је као тамница у којој су Турци убијали своје заробљене непријатеље.
Видин-капија
Изградили су је Аустријанци у 18. веку као део одбрамбеног система Доњег града према Дунаву. Налази се у осовини алеје према Капији Карла ВИ.
Капија Карла ВИ
Изградили су је Аустријанци 1736. године на улазу у Доњи град као славолук у част цара Карла ВИ, освајача Београда. Једна је од малобројних сачуваних барокних грађевина у Београду. Изнад улаза са источне стране налази се монограм Карла ВИ, а на западној страни приказан је грб Трибалије.