Црква светог Александра Невског (Душанова 63) Прва, мања црква посвећена светом Александру Невском изграђена је 1877. године на месту између данашњих улица: Душанове, Дубровачке и Скендер-бегове и постојала све до 1891. Градња данашње започета је 1912. године према пројектима прве жене архитекте у Србији, Јелисавете Начић. Градња и осликавање трајали су све до 1930. године.
Патријаршија (Улиц краља Петра 5) На месту где је саграђена Патријаршија налазила се зграда старе Митрополије. Зграда Патријаршије грађена је у периоду 1934-1935. према плановима руског архитекте Виктора Лукомског. У згради Патријаршије налазе се Музеј Српске православне цркве и патријаршијска библиотека.
Нови двор (Андрићев венац 1) Грађен је као двор краља Петра И Карађорђевића у периоду између 1913. и 1918. године према пројекту архитекте Стојана Тителбаха. У њега се тек 1922. године уселио нови краљ Александар Карађорђевић и то је била краљевска резиденција све док он није убијен у Марсеју 1934. године. У овом здању је 1936. године био смештен Музеј кнеза Павла, а данас га користи Скупштина Републике Србије.
Стари двор (Драгослава Јовановића 2) Здање је подигнуто као нови двор за краља Милана Обреновића 1882. године (придев «стари» добио је када су Карађорђевићи саградили двор на углу данашње Улице краља Милана и Андрићевог венца). Саграђено је по пројекту архитекте Александра Бугарског. У бомбардовањима током два светска рата Стри двор је био знатно оштећен и неколико пута је обнављан. У обнови после Другог светског рата по пројекту архитекте Драгише Брашована знатно му је промењен првобитни изглед. Просторије Старог двора данас користи Скупштина града.
Народна банка (Улица краља Петра 12) Зграда Народне банке Краљевине Србије саграђена је 1899. године. Пројекат Народне банке једно је од најбољих дела архитекте Константина А. Јовановића. Народна банка је била једна од најзначајнијих финансијских институција Краљевине Србије, тек ослобођене од Турака и прва емисиона установа српске државе после Берлинског конгреса. Народна банка је основана 1884. године.
Народна скупштина (Трг Николе Пашића 13) Зграда Народне скупштине Краљевине Југославије завршена је 1936. године, а прво заседање у новој згради одржано је 20. октобра те године. Прве планове за зграду урадио је архитекта Константин А. Јовановић 1891-1892. године. Градња је била одложена, а 1902. године расписан је конкурс за нови пројекат на којем је Јован Илкић добио прву награду. Градња је започета 1907. године, а затим одлагана због Првог светског рата и послератних прилика. Ентеријер је дело архитекте Николе Краснова. Испред улаза у скупштинско здање су две скулптуралне композиције вајара Томе Росандића под именом «Играли се коњи врани».