Музеји

Музеј Српске православне цркве (Краља Петра 5) – Стална поставка Музеја отворена је у згради Патријаршије јуна 1954. године, а као музеј затвореног типа ова установа постоји од 1937. Основна делатност му је заштита и презентација литургијских и других црквено-уметничких предмета и драгоцености СПЦ и српског народа од 13. до 19 века. Историја стварања Музеја СПЦ почиње 1856. године, када архиепископ београдски и митрополит српски, Петар Јовановић, ради формирања „Српског музеума“, позива на прикупљање „српских живописних дела“.

Музеј српске медицине Српског лекарског друштва (Џорџа Вашингтона 19) – Основан је 1872. године ради прикупљања, обраде и презентовања предмета и докумената који говоре о развоју медицине у нас. Музејски фонд подељен је у више збирки, а постоји и архив докумената који говоре о личностима и догађајима везаним за развој медицине у Србији. Ова установа смештена је у згради прве варошке болнице која је саграђена у периоду 1865-1868. по пројекту архитекте Јована Френцла.

Конак кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8) Конак је одлуком Скупштине града претворен у музеј 1980. године и налази се у саставу Музеја града Београда. Има око 500 експоната ликовне и примењене уметности. Ово је музеј који има првенствено етнографску концепцију. Конак је саграђен 1831. године по пројекту неимара Хаџи-Николе Живковића, као резиденција кнегиње Љубице, супруге кнеза Милоша Обреновића.

Музеј Вука и Доситеја (Господар-Јевремова 21) Као самостална музејска установа Музеј Вука и Доситеја основан је фебруара 1949. године, када је дотадашњи Вуков музеј, тачније Вукова соба у оквиру Народног музеја, проширен поставком посвећеној Доситеју Обрадовићу. Основу музејске збирке чини заоставштина Мине Караџић, кћерке Вука Караџића. Музејска зграда једна је од најстаријих у Београду и један од најбоље очуваних примера онога што се назива балканским стилом у архитектури. Не зна се тачно кад је саграђена. У њој је од 1809. до 1813. године радила Велика школа – прва српска просветна установа намењена вишем образовању.

Музеј примењене уметности (Вука Караџића 18) Основан је новембра 1950. године. Музеј прикупља, проучава, штити и презентује предмете примењене уметности Срба од ВИ века до данас. Кућа у којој се данас налази припадала је некада адвокату Јакову Челебоновићу. Из ове породице су познати сликари Марко и Алекса Челебоновић. Кућа је грађена 1925. и 1926. године.

Музеј позоришне уметности Србије (Господар-Јевремова 19) Основан је 1950. године, а у данашњим просторијама је од 1952. Здање у којем се овај музеј налази познато је као Божићева кућа. Саграђено је 1834. године за трговца Милоја Божића. Од Првог светског рата власништво је Београдске општине. Двадесетих година прошлог века она најпре постаје атеље вајара Томе Росандића, а потом се у њу усељавају најпознатији сликари тог времена, па је она зато знана и као «сликарска кућа».

Педагошки музеј (Узун-Миркова 14) Основан је 1896. године под именом Школски музеј. У данашњу зграду Музеј је усељен 1969. године. Ово здање изграђено је у периоду од 1838. до 1840. године. Њен власник био је Цветко Рајовић, тадашњи упрaвник вароши београдске. Претпоставља се да је планове за грдњу радио Франц Јанке, који је тада био у служби кнеза Милоша.

Етнографски музеј (Студентски трг 13) Основан је 1901. године. Зграда у којој се налази изграђена је 1934. године за некадашњу Трговачку берзу. Зграду је пројектовао архитекта Милутин Борисављевић. Његова делатност је сакупљање, чување, проучавање, заштита и презентација предмета и грађе традиционалне културе на простору Србије.

Народни музеј (Трг Републике 1) Основан је 10. маја 1844. године по налогу Министарства просвете. Његов први директор био је велики српски комедиограф Јован Стерија Поповић. Зграда на Тргу Републике 1, у којој се данас налази Народни музеј, саграђена је 1903. године за Управу фондова – једну од најзначајнијих финансијских институција српске државе у успону. Зграда је заједничко пројектантско дело Николе Несторовића и Андре Стевановића. Године 1903. саграђен је само део према Тргу Републике, а делови према данашњој Васиној улици, Улици Лазе Пачуа и Чика-Љубиној дограђени су тек 1930. године. Народни музеј усељен је у зграду Управе фондова 1952. године.

Војни музеј на Калемегдану Зграда у којој се данас налази Војни музеј грађена је у периоду 1923-1924. године за потребе Картографског војног института. Војни музеј је основан 1878. године, а за јавност отворен 1904. године. Током два светска рата Војни музеј је пљачкан од стране аустроугарске и немачке војске. У згради некадашњег Картографског института Војни музеј се налази од 1961. године.

Музеј аутомобила (Мајке Јевросиме 30)- Основан је 1994. године и чини га збирка аутомобила које је прикупио Братислав Петковић. Музеј поседује и архивску грађу о развоју аутомобилизма код нас. Налази се у згради која је под именом „Модерна гаража“ саграђена 1929. године као прва јавна гаража у Београду. Пројектант зграде био је архитекта Валериј Сташевски.