Амбијентална целина Косанчићев венац
Просторна културно-историјска целина Косанчићев венац, која се као таква налaзи под заштитом, простире се од Карађорђеве улице, Париске, Грачаничке, Иван-бегове и Поп Лукине до савског моста. Део ове целине између Улице кнеза Симе Марковића, Поп Лукине, Фрушкогорске и Улице Косанчићев венац има статус културног добра од великог значаја за Републику Србију, а унутар те целине десетак појединачних здања имају статус споменика културе. То су Саборна црква, Конак кнегиње Љубице, школа „Краљ Петар Први“, кафана „?“, куће Мике Аласа и Бранислава Којића, зграде Уметничке школе и Патријаршије, кућа Димитрија Крсмановића и зграда некадашњег хотела „Национал“.
За Косанчићев венац често се каже да је београдски Монмартр. По много чему он то и јесте, али је и много више од тога. Иако толико значајан, овај простор није детаљно урбанистички регулисан већ готово пет деценија, а један од разлога је била и неудомица око тога шта би требало учинити са остацима Народне библиотеке која је настрадала у шестоаприлском бомбардовању 1941. године. Ђумрукана (царинарница) страдала је у савезничком бомбардовању 1944. године, она представља једну од првих институција српске државе тек ослобођене од Турака, која је имала значајну улогу у привредној и друштвеној обнови Србије. У њој је одиграна и прва позоришна представа