Mladi Starograđani izabrani na osnovu javnog konkursa, tokom petodnevnog putovanja imali su bogat i sadržajan program. Vratili su se u Beograd pomalo umorni, ali puni utisaka. Pored upoznavanja sa kulturno-istorijskim znamenitostima Praga i Plzena, jednodnevna ekskurzija u nemački Drezden upotpunila je ovo putovanje i učinila ga nezaboravnim.
– Zahvaljujući projektu studijskih poseta evropskim prestonicama kulture, u poslednje četiri godine oko dve stotine Starograđana, uzrasta od 18 do 30 godina, upoznalo se sa značajnim institucijama i kulturnim ustanovama evropskih gradova. To je neprocenjivo iskustvo koje će im koristiti i koje će uticati na njihove profesionalne karijere – kaže Bojan Marić, koordinator KZM Stari grad.
Kako bismo na najbolji način dočarali atmosferu sa ovog putovanja, prenosimo delove putopisa Milice Stojanović, koja je tokom putovanja stigla da zabeleži najjače utiske.
IZ DNEVNIKA JEDNE PUTNICE
Posle napornog puta i zadržavanja na mađarskoj granici, naša ekspedicija je napravila mali predah i nastavila dalje u želji da što pre upozna nove, i za mnoge od nas, nepoznate gradove Srednje Evrope.
ZLATNI PRAG
Glavni grad Češke s pravom je nazvan „Pariz istoka Evrope”. Spada u red najlepših i najatraktivnijih turističkih destinacija, koji godišnje poseti stotine hiljada turista. Zato su njegove ulice uvek žive, pune ljudi, baš kao i jedan od njegovih simbola – Karlov most iznad reke Vltave. Izgrađen je 1357. godine na inicijativu Karla IV, čije ime nosi i praški univerzitet. 515 metara dužine mosta povezuje Praški zamak (Hradčane) i Stari grad. Osim toga, umnogome je pomogao razvoj tadašnje trgovine između istočnog i zapadnog dela evropskogkontinenta. Most je uvek prepun šetača, turista, svirača i umetnika koji izvode performanse. Svi uživaju u prelepom pogledu koji im se pruža.
Sledeći simbol grada koji nam je privuklo pažnju je„ Astronomski sat” iz IV veka. Smešten je u Starom gradu na Tornju i jedna je od najpopularnijih atrakcija grada. Svakog sata ljudi se okupljaju i posmatraju „Povorku dvanaest apostola” i poklapanje kazaljki praćeno autentičnom melodijom.
Sledeća stanica bila je „Muzej komunizma“. Na ulazu je suvenir-šop sa slikama, šoljama , bedževima, kao i drvena statua Karla Marksa. Tema muzeja je „san, realnost i noćna mora komunizma“. Obišli smo sobu za ispitivanje i pogledali video klipove na „televizijskom vremeplovu”;Najvrednija zbirka dela savremene umetnosti smeštena je u Veletržnici, nalik našem „Bigzu”. Najveća sličnost Beograda i Praga je zapravo u arhaičnom miru Jevrejskog kvarta, naspram miliona turista, i našeg donjeg Dorćola, oko „Reksa” . Nismo propustili priliku da obiđemo „Vidikovac”, sa koga se pruža fantastičan pogled. Ukazuju se slike koje će ostati urezane u memoriju telefona , fotoaparata ali i lično sećanje svakog od nas.
EU PRESTONICA KULTURE 2015
Glavni cilj našeg putovanja je Plzen, grad koji je na nas ostavio najjači utisak. Osnovao ga je 1290. kralj Vaclav II kao centar katoličanstva u Češkoj. Nalazi se na krajnjem zapadu države, četvrti je grad po veličini i centar je regiona Zapadne Bohemije. Njegov zaštitni znak je katedrala sv. Bartolomeja, a poznat je po Sinagogi, trećoj po veličini na svetu (posle Jerusalima i Budimpešte). U gabaritnoj građevini ima mesta za oko 2000 ljudi, a zbog specifične akustike, prostor se koristi za organizovanje koncerata. Sinagoga je zatvorena od novembra do marta, jer je u tom periodu, kako kažu, unutra veoma hladno. U XIX veku grad se razvio zahvaljujući automobilskoj industriji i fabrici piva. Svideo nam se srednjeevropski šmek grada sa najčuvenijoj pivarom, po kojoj su svi lageri dobili generičko ime Pils.
Najpoznatiji žitelj grada bio je Emil Škoda, pretpostavljate zašto. Najveći deo javnog saobraćaja u gradu ovabalja se tramvajima i trolejbusima. U njegovom depou napravljen je moderan „loft“ kulturni centar za EU prestonicu kulture. Posetili smo katakombe koje predstavljaju Plzensko podzemlje. Čine ga veliki kompleks tunela i podruma iz 14. veka. Podzemlje je dugo 20 kilometara, i spada u red najdužih u Evropi. Za posetioce je otvoreno od oko 750 metara i to na 12 metara ispod površine grada . Prolazak kroz ove katakombe nije preporučljiv za klustofobične i one sa strahom od uskog ili zatvorenog prostora.
BAROKNI DREZDEN
Poslednja velika stanica putovanja mladih Starograđana bio je nemački Drezden. Grad koji je za vreme Drugog svetskog rata bombardovan i razoren do te mere da je uništeno je čak 95 odsto njegove infrastrukture. Tokom postojanja nekadašnje Istočne Nemačke, ali najviše posle ujedinjenja, grad je obnovljen, kao i brojne građevine pred čijom su gotičkom, renesansnom i baroknom lepotom svi zastali sa ushićenjem. Niko od članova starogradske ekspedicije nije poželeo da izađe ranije iz „Semper opere“, muzeja „Starih majstora“ i Galerije „Porcelana“. Sledile su Katolička visoka katedrala, Gradska kuća sa prelepim tornjem – časovnikom, Zidna tapiserija od porcelana, dvorac i najpoznatiji Muzej primenjene umetnosti u Evropi. Zbog svog izuzetnog kulturno – istorijskog značaja poznat je pod imenom „Firenca na Elbi“;