Реновирана свечана сала Капетан Мишиног здања у Београду данас је званично отворена у присуству великог броја званица. Салу којој је после свеобухватне и темељне санације враћен некадашњи изглед, свечано су пустили у рад Министар просвете Србије Жарко Обрадовић и ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић. Овом догађају су, између осталих, присуствовали и Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије и прослављени спортиста, принц Александар Карађорђевић, чланови САНУ, ректори, представници дипломатског кора, као и Мирјана Божидаревић, председница општине Стари град. У културно-уметничком делу учествовао је хор „Обилић“ КУД-а „Крсманац“, на челу са Даринком Матић Маровић.
– Обнова је чекала око 20 година а реконструкција сале трајала више од годину дана. За то је најзаслужнији министар просвете-рекао је ректор Бранко Ковачевић и изразио захвалност и општини Стари град и председници Божидаревић која је, како је рекао, сваке година издвајала за Капетан Мишино здање по неколико милиона динара.
-Ова зграда представља историјат образовања Републике Србије-рекао је Жарко Обрадовић, истакавши да ће Београд поново постати центар високог образовања у Југоисточној Европи.
Александар Карађорђевић је рекао је да је ова реконструкција симболичан начин показивања виталности снаге универзитета истакавши традицију добрих односа Краљевског дома и Универзитета.
Капетан Мишино здање, у ком је смештен ректорат Универзитета у Београду, зидано је од 1858. до 1863. као приватна палата Мише Анастасијевића, “дунавског капетана” и најбогатијег човека у Србији тога времена. Зграду је пројектовао Јан Неволе, пореклом Чех, иза ког су у Србији и Београду остала и нека друга архитектонска остварења. Грађена за двор, зграда је поклоњена српском народу за просветне и културне сврхе. У време кад је настала, била је највећа и најлепша палата у Србији. У њеној архитектури преплићу се утицаји различитих стилова, култура и епоха, а највише се истичу елементи ренесансе и романтизма.
Према вољи дародавца, у згради су биле смештене скоро све значајне просветне и културне установе у Кнежевини Србији – Министарство просвете, Велика школа (претеча Универзитета), Прва београдска гимназија, Народни музеј, Галерија слика и библиотека. Повремено, свечана сала је коришћена за седнице Народне скупштине (1864-1875) и Сената (1901-1903).
Данас су у њој ректорат Београдског универзитета и делови Филозофског факултета.