Слава Цвети, која се ове године прославља 25. априла, уједно је и Дан Градске општине Стари град. Овај значајан датум за све Старограђане, обележава се традиционално, организовањем манифестације „Јевремова – улица сусрета“.
Тим поводом председник општине Радослав Марјановић организовао је састанак са идејним творцима и члановима организационог одбора прве манифестације – Љубицом Бељански Ристић, некадашњом директорком Центра за културу „Стари град” оснивачем чувене Школигрице, Шкозоришта и Битеф Полифоније и архитектом Ђорђем Павловићем, потомком познате староградске породице чији је Дом у Јевремовој 39. јединствени културни центар. Састанку су присутвовали и в.д. директорка Установе културе „Пароброд“ Марија Павловић и општински већник за културу Бојан Калаба.
„Уколико нам епидемиолошка ситуација буде дозволила, планирамо да ове године традиционално обележимо Дан и славу свих Старограђана манифестацијом „Јевремова – улица сусрета“, када се на Цвети Господар Јевремова, једна од најлепших дорћолских улица претвара у централно место окупљања на Старом граду. Велико ми је задовољство што ће нам у томе ове године помоћи и идејни творци манифестације архитекта Ђорђе Павловић и истакнути културни радник Љубица Бељански-Ристић” – рекао је председник Радослав Марјановић.
„Манифестација „Јевремова – улица сусрета” је догађај окренут деци, мултикултуралности и мултиконфесионалности. Основне идеје манифестације су култура, очување амбијенталне средине, образовање и млади, а наша жеља је да се окренемо и вратимо тим идејама које су се временом изгубиле“, навео је архитекта Ђорђе Павловић и додао да се са задовољством одазвао позиву да својим искуством и идејама пружи допринос у организацији ове манифестације.
Љубица Бељански-Ристић је истакла да је манифестација “Јевремова – улица сусрета” израсла из програма Центра за културу “Стари град” који се звао “Култура за суседство” и који се одржавао још од 2005. године у два пројекта за децу и младе од којих је један био “Јевремова улица сусрета” и други “Капетан-Мишином низводно”. Такође, указала је важност ове манифестације чију је традицију очувао и наставио “Пароброд”, посебно због значаја у односу на културно наслеђе, али и у односу на савремено стваралаштво са новим иновативним, креативним и партиципативним програмским сегментима који откривају пун живот ове уметничко-академске улице.