Slava Cveti, koja se ove godine proslavlja 25. aprila, ujedno je i Dan Gradske opštine Stari grad. Ovaj značajan datum za sve Starograđane, obeležava se tradicionalno, organizovanjem manifestacije „Jevremova – ulica susreta“.
Tim povodom predsednik opštine Radoslav Marjanović organizovao je sastanak sa idejnim tvorcima i članovima organizacionog odbora prve manifestacije – Ljubicom Beljanski Ristić, nekadašnjom direktorkom Centra za kulturu „Stari grad” osnivačem čuvene Školigrice, Škozorišta i Bitef Polifonije i arhitektom Đorđem Pavlovićem, potomkom poznate starogradske porodice čiji je Dom u Jevremovoj 39. jedinstveni kulturni centar. Sastanku su prisutvovali i v.d. direktorka Ustanove kulture „Parobrod“ Marija Pavlović i opštinski većnik za kulturu Bojan Kalaba.
„Ukoliko nam epidemiološka situacija bude dozvolila, planiramo da ove godine tradicionalno obeležimo Dan i slavu svih Starograđana manifestacijom „Jevremova – ulica susreta“, kada se na Cveti Gospodar Jevremova, jedna od najlepših dorćolskih ulica pretvara u centralno mesto okupljanja na Starom gradu. Veliko mi je zadovoljstvo što će nam u tome ove godine pomoći i idejni tvorci manifestacije arhitekta Đorđe Pavlović i istaknuti kulturni radnik Ljubica Beljanski-Ristić” – rekao je predsednik Radoslav Marjanović.
„Manifestacija „Jevremova – ulica susreta” je događaj okrenut deci, multikulturalnosti i multikonfesionalnosti. Osnovne ideje manifestacije su kultura, očuvanje ambijentalne sredine, obrazovanje i mladi, a naša želja je da se okrenemo i vratimo tim idejama koje su se vremenom izgubile“, naveo je arhitekta Đorđe Pavlović i dodao da se sa zadovoljstvom odazvao pozivu da svojim iskustvom i idejama pruži doprinos u organizaciji ove manifestacije.
Ljubica Beljanski-Ristić je istakla da je manifestacija “Jevremova – ulica susreta” izrasla iz programa Centra za kulturu “Stari grad” koji se zvao “Kultura za susedstvo” i koji se održavao još od 2005. godine u dva projekta za decu i mlade od kojih je jedan bio “Jevremova ulica susreta” i drugi “Kapetan-Mišinom nizvodno”. Takođe, ukazala je važnost ove manifestacije čiju je tradiciju očuvao i nastavio “Parobrod”, posebno zbog značaja u odnosu na kulturno nasleđe, ali i u odnosu na savremeno stvaralaštvo sa novim inovativnim, kreativnim i participativnim programskim segmentima koji otkrivaju pun život ove umetničko-akademske ulice.