Под покровитељством општине Стари град, Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне Скупштине и Вестминстерска фондација за демократију, у оквиру активности ХУГЕН регионалне парламентарне мреже, организовали су данас у општинској сали трибину „Не окрећи главу, помози, пријави – вршњачко насиље и злоупотреба друштвених мрежа“.
Поред ученика, наставника и директора староградских школа, на трибини су учествовали председник Градске општине Стари град Радослав Марјановић, народна посланица Андријана Аврамов, специјална саветница председнице Владе за Агенду 2030. проф. др Славица Ђукић-Дејановић, саветница у Сектору за унапређење људских и мањинских права у образовању Министарства просвете и технолошког развоја Михрета Фејзула, програмски менаџер Вестминстерске фондације за демократију Иван Радојевић, директорка ОШ „Војвода Радомир Путник“ Радослава Мраовић и директор ОШ „Краљ Петар Први“ Младен Стевановић.
Председник општине Стари град Радослав Марјановић, домаћин данашњег скупа, поздравио је присутне и нагласио да се насилно понашање појављује у свим аспектима савременог живота, како појединаца, али и у друштва у целини, почевши од породице, преко школе све до слободног времена.
„Веома је важно да о вршњачком и дигиталном насиљу говоримо отворено, посебно данас када су друштвене мреже преузеле примат у свакодневном животу. Важно је да подижемо свест да све релевантне републичке, градске и локалне институције делују системски на превенцији и спречавању вршњачког насиља. У последње време имали смо примере дигиталног насиља које су узнемириле јавност. Општина Стари град ће увек подржати овакве програме и ускоро ћемо на тему вршњачког насиља имати едукацију у свим староградским школама“, рекао је председник Марјановић и нагласио да ће пружити неопходну подршку и помоћ свим школама како би сва деца имала боље и безбедне услове за одрастање и школовање, што је и приоритет у раду наше општине.
Иницијатор трибине, народна посланица Андријана Аврамов захвалила је председнику општине на подршци. Она је присутнима говорила о личном и искуству своје породице када је њен син био жртва вршњачког насиља.
„Друштво је обавезно да помогне жртви насиља, али и насилнику, да видимо где је корен проблема. Подршка породице је веома важна, као и вршњака, школе, педагога, психолога, али је често потребна и психијатријска помоћ да би жртва повратила самопоуздање и превазишла последице насиља“, поручила је Аврамов и додала да њен син данас, као апсолвент психологије, помаже жртвама вршњачког насиља.
Проф. др Славица Ђукић-Дејановић је рекла да експанзија вршњачког насиља међу младима представља глобални проблем са којима се суочава савремени свет.
„Што више о томе причамо, већи број људи ћемо охрабрити да говори и о сопственим проблемима и да тражи најадекватније начине и подстицаје да насиља буде што мање. Превенција и поштовање разлика је увек најбољи начин да се девијантно понашање спречи или сузбије. Такође, треба говорити и о примерима добре праксе и хуманости међу вршњацима“, поручила је Ђукић Дејановић и присутне подсетила на пример мале Таре која је научила знаковни језик како би могла да комуницира са својим глувонемим другарима.
Према подацима из истраживања (2019) које је изнела Ђукић Дејановић, данас 65 одсто деце, од 9 до 10 година старости користи интернет, а млади од 15 до 17 година скоро стопроцентно (98 одсто). Сваки трећи ученик се сусреће са дигиталном насиљем на друштвеним мрежема, 16 одсто су били директне жртве дигиталног насиља, али га нажалост нису пријавили, нити су о томе разговарали са родитељима.
„Школа читавим својим деловањем у васпитно образовном раду има највеће могућности и улогу, баш у превентивном деловању када је у питање вршњачко насиље“, поручила је Михрета Фејзула, саветница у Сектору за унапређење људских и мањинских права у образовању Министарства просвете и технолошког развоја. Она је присутнима представила платформу „Чувам те“ која представља сигурно окружење за ученике и нагласила да се млади свакодневно морају едуковати о ризицима који их очекују у дигиталном простору.
Иван Радојевић, програмски менаџер Вестминстерске фондације за демократију изнео је да је током 2020. године забележено 410 пријава, а само у првих девет месеци прошле године 240 пријава вршњачког насиља.
„Млади дневно проводе 3 сата на интернету, а током викенда и до 4 сата.Треба нагласити да је вршњачко насиље повезано са дигиталним насиљем. Потребно је превентивно едуковати родитеље да реагују, а децу да га препознају“, поручио је Радојевић.
Директорка ОШ „Војвода Радомир Путник“ Радослава Мраовић је нагласила да је дигитално насиље све актуелније јер се поред увредљивих речи, шаљу и такве слике и видео материјали.
„Према истраживању које смо спровели у школи 50 одсто ученика има профиле на друштвеним мрежама. 30 одсто њих брише увредљиве поруке, четвртина блокира особу која их вређа, а само 13 одсто ученика пријави дигитално насиље родитељима. Велики проблем је што ученици не знају шта су последице дигиталног насиља, као што не знају и коме да га пријаве“, поручила је директорка Мраовић и додала да је у школи, након аутентичног примера вршњачког насиља формиран „Тим за заштиту деце“, у коме добровољно раде професори ове школе.
Директор ОШ „Краљ Петар Први“ Младен Стевановић обратио се ученицима староградских школа поруком да је интернет омогућио многима да „буду оно што нису у свакодневном животу.“.
„На интернету нема анонимности. Увек постоје ај-пи адресе са којих се шаљу поруке и лако се могу пронаћи они који их шаљу. То сви треба да имају на уму. Размислите о томе. Будите то што јесте а не неки замишљени профил, аватар у дигиталном свету. Радите на себи, учите, усавршавајте се и нађите добро у свом животу и свету“, поручио је Стевановић младим учесницима, који су пажљиво саслушали све говорнике ове трибине.
