ЗАЗИРЕМО ОД ПОЖАРА НА ХЕМИЈСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Као што је познато сваког месца се проглашава најбољи полицајац на нашој општини али је прошлог месеца на седници Општинског већа Старог града по први пут награђен један ватрогасац.

Жељко Ђорђевић већ једанаест година ради у Ватрогасној бригади Београд. Завршио је занат за метолостругара а онда видео конкурс за ватрогасце и од тада је његов живот је отишао на другу страну.

Зашто сте награђени?

– Био сам дежуран тога дана када нам је јављено за пожар на Хемијском факултету. Морам признати да врло зазиремо од саме те зграде јер су наши ватрогасци буклвално неколико пута тровани од гасова на том Факултету. Само они знају која сва хемијска средства држе тамо и колико је то опасно за околину. Дакле, тог дана смо добили само позив да горе инсталације. Ништа друго нисмо знали, ни шта је узрок пожара, ни да ли сме да се гаси водом.

Како онда без икаквих података интервенишете, бојите ли се за сопствени живот?

– Верујте ми да на то уопште не мислим. Важно ми је да што пре стигнемо.Наравно да сам свестан ризика али ми смо стављени пред свршен чин, пожар је и треба га гасити, а шта и како, то је препуштено само нама. Природно- математички факултет је познат по томе што нико никада не зна да нам каже о чему се ради када избије пожар. Ево како то изгледа. Ми добијемо дојаву да гори у подруму факултета и да се тамо у затвореним спецјалним контејнерима налазе хемијске материје. Које су то материје -не знамо, да ли ће експлодирати -не знамо. И онда се нађемо у ситуацији да гасимо на своју одговорност како знамо и умемо. Можда би требало покренути питање како то да се тако опасне материје држе у центру града близу станова ?

После тих тровања да ли сте ви сада одговарајуће опремљени?

-Да, у овакве акције сада идемо са изолационим апаратима са заштитом дисајних органа.

Шта се упалило на Хемијском факултету?

– Упалиле су се хемијке боце које су биле складиштене у металним контејнерима и упалиле су се саме од себе, вероватно од неке хемијске реакције. Наша интервенција није велика ако меримо по уложеним средствима и дужини трајања, али је значајна због своје специфичности и ризику.

Како оцењујете ваш посао?

-Као врло ризичан, тежак у одређеним ситуацијама и одговоран. Ради се у сменама. Ја радим дванаест сати па се један дан одмарам,онда радим ноћну смену дванаест сати па се два дана одмарам.

Имате ли стан?

– Имамо кућу у Бегаљици и не бих је мењао ни за један стан ближе послу. Путујем сат и по до посла, али на то сам навикао. Живим са мајком, супругом и кћерком.

Шта радите кад не гасите пожаре?

-Волим јахање, коње и животиње уопште.